Da li će drugo polugođe doneti bolje vesti na svetskom tržištu kapitala?

Prvo polugođe 2022. godine vodeći američki berzanski indeks S&P 500 zatvorio je najvećim šestomesečnim padom od 1970. godine, od 20,6 odsto. U istom periodu panevropski Stoxx 600 završio je sa padom od 16,6 odsto, a sveobuhvatni azijski indeks MSCI World pao je za 18 odsto.

Mnogi analitičari nadaju se da je najgore za nama, te da takvi rezultati teško da mogu da se ponove u dva polugođa zaredom. Međutim, među njima ima i pesimista. “Dobra vest je da je prvo polugođe gotovo, a loša je da izgledi za drugih šest meseci u godini ne izgledaju dobro“, ističe Džim Rid (Jim Reid) iz Deutsche bank.

Niz drugih klasa imovine takođe je zabeležio značajne gubitke, uključujući državne i korporativne obveznice. Američki dolar i određene robe, poput nafte, bili su među retkim izuzecima od inače ružnih šest meseci za globalne investitore.

U izveštaju o izgledima za drugu polovinu godine u koji je imao uvid CNBC, HSBC Asset Management je savetovao investitore da “izgleda da se ekonomski režim menja“ jer negativni šokovi na strani ponude i dalje traju, globalizacija usporava, a cene roba ostaju visoke. I sve to dok vlade pokušavaju da upravljaju “tranzicijskim rizicima“ promena u klimatskoj politici.

Glavni globalni strateg HSBC-a Džo Litl (Joe Little) nazvao je kraj ere onoga što su ekonomisti nazivali „sekularnom stagnacijom“, koju karakteriše istorijski niska inflacija i kamatne stope. Od sada, on je prognozirao uporniju visoku inflaciju, više kamatne stope i nestabilnije ekonomske cikluse.

Nove strukturalne teme deglobalizacije, klimatske politike i superciklusa cena robe će podstaći uporniju inflaciju u velikim ekonomijama. Iako HSBC očekuje da će se inflacija postepeno ohladiti sa svojih trenutnih višedecenijskih maksimuma u ​​mnogim ekonomijama, Litl je rekao da će “nova norma“ verovatno predstavljati strmiji rast cena u srednjem roku, što će dovesti do faze viših kamatnih stopa.

Da bi se kretalo kroz ovu novu eru, Litl je predložio da investitori traže veću geografsku diverzifikaciju, ističući azijske klase imovine i kreditna tržišta kao “privlačne pojačivače prihoda“.

“Prava imovina i drugi ‘novi diverzifikatori’ mogu nam pomoći da izgradimo otpornost u portfelju. Tu je i prostor za ulaganje u tematske strategije, gde možemo da identifikujemo kredibilne megatrendove po razumnim cenama“, dodao je.

Dejv Pirs (Dave Pierce), direktor Strategic Initiatives, rekao je za CNBC da makro sile u igri znače da su tržišta i dalje “okrenuta u pogrešnom pravcu“. On je naglasio da inflacija još nije dostigla vrhunac i da ne postoji očigledan katalizator da se cene nafte vrate na pređašnji nivo.

Dodao je da ukoliko ne dođe do rešenja za rat u Ukrajini ili ako naftne kompanije ne budu u stanju da povećaju proizvodnju – za šta je rekao da će biti potrebno najmanje šest meseci – pritisci na cene koji su centralne banke naveli na drastičnu akciju ne pokazuju znake jenjavanja.

Pirs je dodao da korekcija koja je viđena poslednjih meseci nije iznenađujuća s obzirom na „vremena izobilja“ u kojima su tržišta uživala tokom oporavka od početnog pada tokom pandemije Covid-19 na rekordne vrednosti krajem prošle godine.

Što se tiče sektorske alokacije, Pirs je rekao da je svoju pažnju usmerio na robe široke potrošnje, kao što su zdravstvena zaštita, hrana i odeća.

Iako okruženje za investiranje izgleda pomalo opasno, HSBC sugeriše da ima prostora za bolji učinak do kraja godine ukoliko se inflacija ohladi i centralne banke budu u stanju da zauzmu “uravnoteženiji“ stav.

Stratezi za upravljanje imovinom banke veruju da smo sada na vrhuncu inflacije ili veoma blizu njega, ali da statistički podaci neće značajno opasti do kraja godine. Litl je rekao da njegov tim pomno prati podatke o iznosima zarada u potrazi za znacima da se inflacija smiruje.

“S obzirom da je globalna ekonomija trenutno u prilično kasnoj fazi ciklusa, vidimo sve veće razlike između regiona. Za sada, izgledi se čine najneizvesnijim za Evropu i delove tržišta u razvoju“, rekao je Litl. U svetlu nedavnih tržišnih kretanja, strateg HSBC je identifikovao procene obveznica kao atraktivnije, i rekao da se otvaraju mogućnosti selektivnog prihoda širom globalnog fiksnog prihoda, posebno kredita. “Mi favorizujemo kratkoročne kreditne alokacije, na selektivnoj osnovi u Evropi i Aziji. U okviru akcija, takođe želimo da budemo selektivniji. Nastavljamo sa fokusom na vrednosti i defanzivu, ali ostajemo oprezni na mogućnost još jedne rotacije trendova, ukoliko se obveznice stabilizuju“, rekao je Litl.