Da li će tehnologija obuzdati bahate vozače?

Ograničenje brzine na putu vozačima često teško pada, a skoro da ne postoji onaj ko nije bar jednom prekoračio dozvoljenu brzinu. Ova loša navika može da ima ozbiljne posledice, od manjih saobraćajnih nezgoda do velikih nesreća. Ipak, postoji način da se vozač „obuzda“, te da svojim vozilom upravlja prema zakonu, odnosno da utiče na brzinu kretanja samo do dozvoljene granice.

Da bi vožnja bila bezbednija, zakonodavstvo Evropske unije učinilo je da Inteligentna pomoć pri brzini (ISA) bude obavezna za sva nova vozila počevši od 2022. godine, a za sve postojeće automobile od 2024. Zakonodavstvo se primenjuje na sve evropske automobile, kombije, kamione i autobuse.

Naime, ISA je bezbednosna funkcija vozila koja obaveštava vozače o trenutnom ograničenju brzine i, kada je potrebno, deluje kao ograničavač brzine – automatski smanjuje brzinu vozila ograničavanjem snage motora. Brzina vozila se automatski prilagođava kako bi se održala bezbedna udaljenost od vozila ispred. Procenjuje se da će ova tehnologija smanjiti nesreće za 30 odsto i smrtne slučajeve za 20 procenata, piše Tomtom.com.

Ovu odluku podržava i profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić koji za Biznis.rs kaže da bolji modeli i neki automobili starije proizvodnje već imaju automatske ograničavače brzine.

„Brzina nije uvek uzrok nezgoda, to je jedna od okolnosti pri kojoj se prekršaji dešavaju, a brzina kojom vozač vozi je njegov izbor. Ona nije greška, već namera. Mi se borimo protiv bahatih vozača ugradnjom tog sistema koji ograničava brzinu vožnje, i to je jedan sasvim dobar i opravdan način“, kaže profesor Vujanić.

Naš sagovornik ističe da na svetu ima 470 miliona automobila, te da će ovaj proces uvođenja vozila sa ograničavačem brzine potrajati.

„Svakako neće biti izbačeni iz saobraćaja automobili koji nemaju ograničavače. Međutim, nastaće opšte ludilo, jer je nemoguće zameniti sva vozila ili ugraditi starim ograničavače. Mislim da će biti potrebno 10 do 15 godina da to zaživi“, smatra Vujanić i dodaje da brzina nije problem na homogenim putevima, poput auto-puta gde nema nagle promene brzine, već na sporednim saobraćajnicama.

ISA može da koristi samo kamere da identifikuje ograničenja brzine kroz prepoznavanje saobraćajnih znakova. One, međutim, imaju ograničen domet, mogu biti ometene kišom ili snegom, te da loše rade kada treba da prepoznaju uslovna i promenljiva ograničenja brzine, kao što su ograničenja brzine za određene vremenske uslove ili tipove vozila.

Za ove slučajeve postoji rešenje. Naime, napredni podaci digitalne mape rešavaju ove probleme. One sadrže verifikovane podatke o ograničenju brzine koji „vide“ izvan dometa kamere i rade u svim uslovima.

Podaci karte se spajaju sa ADAS funkcijom vozila, odnosno sistemima za pomoć pri vožnji, kako bi se pripremili za promenu ograničenja brzine. Rezultat je ne samo veća bezbednost vozila, već i povećan komfor vozača i energetska efikasnost.

Ograničavač brzine u vozilima svakako nije potreban savesnim vozačima, koji prate signalizaciju na putu i poštuju saobraćajne propise. Ali zbog onih drugih, a možda i zbog „brzog života“, pametni softveri automobila će „otpustiti gas“ kada zatreba. Videćemo da li će to biti dovoljno da se smanje saobraćajne nezgode i nesreće.