Da li je vreme da Srbija podvuče crtu ispod svojih dugovanja

Saveti međunarodnih institucija državama širom sveta u prošloj, „kovid“ godini bili su skoro isključivo: „zadužujte se i pomažite privredi i građanima“. Poruka je bila i da nije vreme da se razmišlja o visini javnog duga. Ipak, kako smo već ušli u drugu godinu pandemije, u međunarodnim ekonomskim institucijama, ali i u državama pojedinačno počeli su lagano da se svode računi štete koju je korona napravila i državnim kasama širom sveta.

Evropska unija suspendovala je privremeno fiskalna pravila za 2020. i 2021. godinu, a najavljuje se da bi to mogla da uradi i za 2022. godinu. Pravila, predviđena ugovorom iz Mastrihta govore da je nivo do 60 odsto BDP za svaku zemlju prihvatljiv, odnosno da je zaduživanje do tog nivoa pokazatelj dugoročne fiskalne održivosti. Iako je, od strane Vlade Srbije, najavljivana određena promena fiskalnih pravila, u našim propisima i dalje stoji fiskalno pravilo po kom je prihvatljivo zaduženje do 50 odsto BDP. Srbija, još od vremena velike svetske ekonomske krize 2009. godine, nema ovako nizak nivo duga, međutim, kako su to svojevremeno objašnjavali stručnjaci, dobro je da upravo taj nivo ostane u našim propisima, kao cilj.

Projekcije rađene prema međunarodnim iskustvima ukazuju da je za zemlju ekonomske snage poput Srbije najprihvatljivije zaduženje do polovine njenog BDP. Naravno, u situacijama koje ne podrazumevaju ekonomske krize kakvu je na globalnom nivou izazvala pandemija korona virusa.

Krajem prošle nedelje javni dug Republike Srbije je, prema podacima Uprave za javni dug iznosio  3.309.013.707.666 dinara, odnosno, u evrima, obračunato po srednjem kursu NBS, 28,146 milijardi evra.

Na pitanje kada i da li je vreme za lagano „podvlačenje crte“ pojačanog zaduživanja naše zemlje, za portal Biznis.rs odgovaraju neki od najpriznatijih srpskih ekonomista.

Prof.dr Jurij Bajec, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu konstatuje da će se Srbija do kraja ove godine, doduše manjim intenzitetom nego u 2020. godini, nastaviti da se zadužuje kako bi dodatnim paketima pomagala privredu i građane.

„Verovatno će biti i nekih vanrednih izdataka koji se tradicionalno javljaju u predizbornom periodu. To će javni dug zemlje povečati na blizu 60 odsto BDP,  a fiskalni deficit na oko pet odsto. Ovi procenti zavise i od toga da li će se ostvariti prognoze MMF za 2021. o povećanju BDP od pet odsto. U svakom slučaju, reč je o granici zaduživanja koju Srbija ne bi smela da prekorači već naprotiv da je u narednom periodu smanji“, ističe prof. Bajec.

On dodaje i da je činjenica da se Srbija,u odnosu na razvijenije zemlje, i dalje zadužuje po relativno visokim kamatnim stopama.

„To je cena koju plaćamo zato što nismo članica EU i zato što strani investitori još uvek smatraju da u Srbiji,i pored određenih poboljšanja, i dalje postoji određeni institucionalni rizik za poslovanje. U takvim uslovima, servisiranje  javnog duga postaje ozbiljna stavka na rashodnoj strani budžeta, što ostavlja manje prostora za  finansiranje osnovnih funkcija države: zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, odbrana, subvencionisanje poljoprivrede…“, zaključuje prof. Bajec.

Da bi bilo dobro da javni dug Srbije do kraja godine ne pređe nivo od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda slaže se i Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije.

„Ne samo zato što je to tzv. mastriška granica, već što bi dalji rast opterećivao budžet sa većim izdvajanjima za kamate. Mada, mora se priznati da je emitovanjem euro bondova u prošloj i ovoj godini, Vlada Srbije postigla izuzetno povoljne uslove zaduženja. Takođe, dalji tok i nivo zaduženja će umnogome zavisiti i od postizanja privrednog rasta. Ako se ostvari, po meni optimistički, rast od šest odsto, onda neće biti problema sa dodatnim zaduživanjem, uz uslov da se strane direktne investicije vrate na nivo od osam odsto bruto domaćeg proizvoda“, kaže Vlahović.

Prof.dr Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije kaže da je važno poštovanje utvrđenih pravila.

„Uvek bih se držao postavljene apsolutne granice zaduženosti iz Mastrihta kao kriterijuma za ulazak u evro zonu, gde je taj limit postavljen na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda. Treba pri tome, uzeti u obzir da naš javni dug nosi i valutni rizik jer je BDP izražen u dinarima, a dinar se i dalje smatra kao meka valuta. Iz tog ugla, dugo se smatralo da za zemlje sa mekom valutom ta granica treba da bude i nešto niža, odnosno da taj limit treba da bude na 45 odsto BDP, i to je jedno vreme bilo i zakonski regulisano, ali ti kriterijumi su važili sve do svetske ekonomske krize iz 2009. Ipak, tada su postavljeni novi standardi i od tada praktično nijedna značajna članica evro zone ne pada sa svojim javnim dugom ispod 80 procenata bruto domaćeg proizvoda. Stoga sam mišljenja da u novim okolnostima ta granica za Srbiju treba da bude oko 60 odsto, sve dok se situacija sa novom krizom ne stabilizuje“, objašnjava prof. Grubišić.

Nakon toga, dodaje on, treba se vratiti na dugoročno održivu putanju kretanja javnog duga ka 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Time bi javne finansije bile održive sa jasno postavljenim dugoročnim standardom od 45 odsto BDP, koji bi mogao kratkoročno, u periodu izrazitih intervencija u kriznoj situaciji, da se toleriše do 60 odsto bruto domaćeg proizvoda“, ističe prof. Grubišić.

Prema mišljenju profesora javnih finansija dr Gorana Radosavljevića sa FEFA fakulteta, zemlje poput Srbije moraju, bez obzira na okolnosti, uvek da razmišljaju o visini zaduženja.

„Nekadašnji glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda i jedan od najcitiranijih ekonomista današnjice, profesor Olivie Blanšard rekao je da je u situaciji kada je novac na svetskom tržištu toliko jeftin veliko pitanje da li se više isplati finansirati nešto zaduživanjem ili sopstvenim sredstvima. U takvoj situaciji, čak su i veliki konzervativci poput onih u Evropskoj centralnoj banci, rekli da nije vreme za štednju. Međutim, mislim da je za zemlju kao što je Srbija opasno da se previše opusti, jer naš javni dug ima konstantan rast od 2008. godine. Naravno, ekonomisti koji se strogo drže udžbenika reći će da je naš nivo zaduženja ispod 60 odsto bruto domaćeg proizvoda i da to nije kritičan nivo“, navodi prof. Radosavljević.

Međutim, kako ističe, „svedoci smo da je u zemljama poput Grčke tokom svetske ekonomske krize ili pak Crne Gore tokom Covid krize 2020, javni dug bukvalno preko noći prešao 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, a da se nominalno nije značajno promenio. Razlog je bio ogroman pad BDP,  izazvan eksternim faktorima, na koje u najvećoj meri nije bilo moguće uticati.

„Istovremeno, naša ekonomija je veoma ‘plitka’, sa visokim učešćem primarnih sektora i sektora niske dodate vrednosti. Jedna kriza i lako ćemo se naći ispod ‘sigurne zone’ nivoa javnog duga. Dakle, zaduživanje samo ako je opravdano uz strogu kontrolu opravdanosti korišćenja sredstava. Mislim da nema prostora za razbacivanje u ovom trenutku“, upozorava prof. Radosavljević.