Da li je zamrzavanje cena pogrešna mera ili pokazatelj socijalne države?

Reagujući na sve veći rast cena u maloprodaji koji je posledica, u prvom redu, poskupljenja energenata i goriva, Vlada Srbije donela je odluku o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica na 60 dana, a na tom spisku našli su se šećer kristal, brašno T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso i ultra-pasterizovano (UHT) mleko sa 2,8 odsto mlečne masti.

Pomenutom odlukom predviđeno je da proizvođači ne smeju da isporučuju namirnice u količinama manjim od proseka za prethodnih 12 meseci.

Pomoćnik ministra trgovine Jasmin Hodžić je povodom zamrzavanja cena osnovnih namirnica rekao da nije dobro kada država na taj način interveniše na tržištu, ali da je to bilo nužno zbog stabilizacije cena.

“Usled korone prekinut je globalni lanac snabdevanja i došlo je do pada tražnje, tako da je Vlada reagovala donošenjem ove nužne mere, iako cene određuje tržište“, rekao je Hodžić za TV K1.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić kaže za Biznis.rs da je ova mera suštinski pogrešna, jer svako zamrzavanje cena u uslovima njihovog rasta veštački pokušava da prikrije inflaciju i može da ima za posledicu nestašice na tržištu i gubitke pravnih lica koje se bave snabdevanjem roba i usluga čije se cene zamrzavaju. 

„Nestašice mogu da proizvedu stvaranje redova, probleme u lancima snabdevanja ili kreiranje crnog tržišta na kome država, po pravilu, ima i poreske gubitke. Otuda je ovakva mera za mene iznenađujuća i suštinski pogrešna. Ako je bilo kakvu administrativnu intervenciju države trebalo primeniti, verujem da je bilo bolje povećati konkurenciju interventnim uvozom ili razmotriti intervencije iz robnih rezervi ako su raspoložive. Zamrzavanje cena je mera koja nije primerena tržišnoj privredi i do određene mere pokazuje i nemoć da se inteligentno pomogne u otklanjanju problema u privređivanju, ako ih uopšte ima“, naglasio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, određivanje rokova za zamrzavanje cena nije optimalno jer može dodatno da podstakne proizvođače da skladište robu i da je ne puštaju na tržište, pri čemu se stvara opasnost od još većeg skoka cena.

„Nakon ukidanja zamrzavanja cena, ako do toga dođe, postoje razlozi da cene skoče još više jer je kroz njih tada potrebno kompenzovati i troškove skladištenja, ali i troškove finansiranja preduzeća tokom smanjenih isporuka“, upozorava Šoškić.

Za razliku od njega, Hodžić zamrzavanje cena predstavlja kao dokaz da je Srbija, pre svega, socijalna država koja prevashodno želi da zaštiti najsiromašniju populaciju i ekonomski standard građana. 

Odgovarajući na pitanje kako bi u ovim okolnostima trebalo da reaguje Narodna banka Srbije, Šoškić kaže da je već trebalo signalno da podigne restriktivnost monetarne politike kako bi sprečila kreiranje inflacionih očekivanja.

„Cenovni šokovi koji dolaze na strani ponude po pravilu ne iziskuju reakciju monetarne politike, ali reakcija monetarne politike je potrebna jer je deo inflacije i posledica rasta tražnje. Postoji opasnost i od kreiranja inflatornih očekivanja“, naglašava Šoškić.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da postoje i druge mere socijalne politike. On smatra da će država primenjivati zamrzavanje cena sve dok se ne završe izbori koji nas očekuju u aprilu sledeće godine, ali i dodaje, u razgovoru za Biznis.rs, da ne očekuje ozbiljnije povećanje cena na domaćem tržištu. 

„Mislim da će u narednom periodu na stopu inflacije u Srbiji uticati inostrani faktor, odnosno uvezena inflacija“, ističe profesor Savić.

Komentarišući predviđanja da bi inflacija na globalnom nivou trebalo da oslabi sredinom sledeće godine, Šoškić kaže da bi stabilizacija lanaca snabdevanja i smanjivanje nestabilnosti na tržištu hrane i energenata trebalo da dovede i do smanjivanja inflacije. 

„Pitanje je, međutim, da li je inflacija prolazna ako nestabilnosti potraju i ako bez adekvatnih signalnih restriktivnih mera monetarne politike u uslovima visoke globalne likvidnosti dođe do rasprostranjenog rasta inflacionih očekivanja“, zaključio je Šoškić.

Predviđanja Narodne banke Srbije slična su onima koja se tiču i globalnog nivoa – cene i inflatorni pritisak rašće do sredine 2022. godine, naglasio je Jasmin Hodžić dodajući da su mere oročene na dva meseca sa mogućnošću produženja, te da će država pratiti situaciju.