Damjanović: Izmene Zakona o planiranju i izgradnji imaju za cilj unapređenje te oblasti

Cilj izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji je da se unapredi ta oblast, kako bi se zadržao trend rasta, jer je to privredna grana koja direktno utiče na još 22 privredne grane, kao i na povećanje BDP-a zemlje, izjavila je državna sekretarka Ministarstva građevinarstva Aleksandra Damnjanović.

“Cilj izmene zakona je i praćenje novih trendova građevinskih materijala i izvođenja radova, kao i otklanjanje kolizionih odredbi sa drugim propisima, što bi trebalo da dovede do ujednačavanja prakse u postupanju“, izjavila je ona na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji u Privrednoj komori Srbije (PKS), piše Beta.

Damjanović je dodala da je cilj izmenjenog propisa i podizanje značaja prostornog planiranja i urbanizma, “jer je potrebno omogućiti da postoji planski dokument koji se direktno primenjuje, na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi i koji jedini garantuje zakonitu gradnju“.

„Vraća se u praksu i Agencija za prostorno planiranje Srbije, koja je bila ukinuta, a koja će se na sveobuhvatan i stručan način baviti svim relevantnim pitanjima prostornog planiranja i urbanizma“, kazala je ona i navela da će se deo ovlašćenja sa resornog ministarstva preneti na tu agenciju.

Izmene zakona, kako je dodala, predviđaju i uvođenje funkcije glavnog državnog urbaniste koji će koordinirati saradnju između svih učesnika u postupcima planiranja i urbanizma.

„Takođe, 70 odsto teritorije svake jedinice lokalne samouprave mora biti pokriveno planskim dokumentom, na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno plan koji se može direktno primeniti“, rekla je Damnjanović.

Pokušaće se, kako je navela, najpre na velikim gradilištima, uspostavljanje global view sistema , a građevinski dnevnik će se ubuduće voditi u elektronskom obliku.

Naglasila je da će izmene zakona obeležiti i uvođenje elemenata zelene gradnje.

Damnjanović je izjavila i da je izmenama propisa predviđeno uvođenje obaveza da se prilikom svake kupoprodaje ili davanja u zakup nekretnine, prilikom notarske ili sudske overe, priloži sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno energetski pasoš, a građanima je dat prelazni rok od 10 godina da pribave taj dokument.

Ukazala je i da se izmenama zakona uvodi i termin elektromobilnost, pa će tako građevinari biti u obavezi da prilikom izgradnje pored parking ili garažnih mesta predvide i obavezna mesta za punjače za električne automobile.

Prema njenim rečima, biće pojačana zaštita prirodnih i kulturnih dobara, pa je tako, između ostalog, pored stručnog nadzora, za objekte koji su pod zaštitom predviđen i konzervatorski nadzor.

Kako je rekla, izmenama zakona predviđeno je da javna preduzeća bez naknade izvrše priključenje na postojeću infrastrukturu, a te obaveze bi bili oslobođeni vlasnici objekata koji već koriste obnovljive izvore energije.

Objasnila je da su finansijske analize pokazale da bi trošak tih priključaka bio vrlo brzo nadoknađen kroz naplatu od većeg broja korisnika.

“Zakonom nije direktno predloženo ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu, ali je rečeno koje kategorije lica više nemaju obavezu da plate naknadu za pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u javnoj svojini u pravo svojine. Četiri kategorije će biti pod posebnim režimom i za njih nije predviđeno oslobađanje, to su zemljoradničke i stambene zadruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja i sva lica koja na koje se primenjuju razni sporazumi o sukcesiji“, precizirala je Damnjanović.

Prema njenim rečima, sportska društva i udruženja neće moći da pretvore pravo korišćenja u pravo svojine bez naknade sve do donošenja zakona kojim se sprovodi privatizacija u sportu.

Dodala je i da će biće predloženo ukidanje lex specialisa na izgradnju linijske infrastrukture od posebnog značaja za Srbiju.

Damnjanović je navela da je umesto izrade novog zakona o planiranju i izgradnji, nakon razmatranja procenjeno da je trenutno bolje da se uradi 11. izmena zakona koji je donet 2009. godine, te da će svi podzakonski akti biti doneti u roku od 60 dana.

U Srbiji je, prema njenim rečima, trenutno aktivno 120.000 gradilišta.