Dokle se stiglo sa restitucijom?

Agencija za restituciju do sada je donela 21 rešenje o isplati maksimalne sume obeštećenja od pola miliona evra onima kojima imovina, oduzeta posle Drugog svetskog rata, ne može biti vraćena u naturi.

Ova agencija je za deset godina rada odlučila o oko 85 odsto podnetih zahteva, a procene su da bi, ovim tempom, za četiri godine mogla da donese sva rešenja.

„Nakon toga ostaje period za dopunske odluke, odlučivanje po redovnom i vanrednom pravnom leku, eventualno ponavljanje i zaključivanje postupaka“, izjavio je za Novosti direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Do 1. avgusta, kada je u pitanju vraćanje imovine građanima, doneto je 13.698 usvajajućih odluka i vraćeno više od 86.475 hektara oranica, 622 neizgrađenog građevinskog zemljišta, 6.275 šuma i 7.609 objekata. Crkvama i verskim zajednicama je ukupno vraćeno više od dve trećine tražene imovine. Najviše zemljišta vraćeno je Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), kojoj je najviše i oduzeto. Nazad je dobila 79,8 odsto traženih oranica, šuma i građevinskog zemljišta i 35,37 odsto objekata, kao i portret Mihajla Pupina, rad Uroša Predića.

U Jugoslaviji je nakon 1945. godine podržavljeno blizu 3.000 crkvenih, manastirskih i drugih verskih poseda, pa su oni bili na trećem mestu, iza imanja folksdojčera i velikih zemljoposednika, po veličini udela u obrazovanju zemljišnog fonda agrarne reforme i kolonizacije. U celoj zemlji podržavljeno je 2.827 crkvenih poseda, ukupne površine 172.022, od čega je u Srbiji oduzeto 819, ukupne površine 53.491 hektar.

„Cilj nam je da što pre vratimo kompletnu traženu crkvenu imovinu i na tome radimo u saradnji sa SPC i drugim crkvama i verskim zajednicama“, ističe Sekulić.

Što se tiče vraćanja imovine stradalih u Holokaustu, koji nemaju živih naslednika, jevrejskoj zajednici vraćena je imovina ukupne vrednosti od 36 miliona evra i isplaćeno joj je u ime podrške, koju predviđa zakon, 5,7 miliona evra.

Kada je u pitanju obeštećenje, do 1. avgusta doneto je 3.967 rešenja o obeštećenju, u ukupnom iznosu većem od 122 miliona evra (14 milijardi dinara). Oko 7.847 lica ostvarilo je pravo na isplatu, a među njima i ovih 21 koji su dobili maksimalnih pola miliona evra.

„Zvaničnici Svetske banke konstatovali su da je Srbija do sada ostvarila najbolje rezultate u odnosu na zemlje koje su sprovodile ili sprovode restituciju“, navodi Sekulić.

Potomcima folksdojčera oduzeto je 600.000 hektara zemlje, a u postupku restitucije traženo je svega 17.000.

„Uslov da im bude vraćena zemlja bio je da za vreme rata nisu bili u okupacionim snagama na području Srbije i da su rehabilitovani. Upravni sud, međutim, smatra da je sama činjenica rehabilitacije osnov za vraćanje imovine čak i u slučaju da u arhivama postoje dokazi da su pripadali okupacionim snagama“, objašnjava Sekulić.