Domaći ručni radovi mogli bi uskoro da se nađu i u Ikei

Osim što su stari zanati stvar identiteta i opstanka svakog naroda i nešto po čemu ga ljudi u svetu vide i prepoznaju, vreme pokazuje da ono što je gotovo zaboravljeno može i te kako da se preokrene u nešto sveže, novo i traženo. Tome svedoči i praksa Etno mreže, organizacije koja okuplja udruženja žena koje izrađuju tradicionalne rukotvorine – pustuju vunu, tkaju, vezu, rade keramiku i slično, sa akcentom na starim zanatima, a to je pokazala i prva Kolonija pletenja u opštini Stara Pazova.

U staropazovskom Domu kulture okupile su se najbolje pletilje iz Pančeva, Sokobanje, Novog Pazara, Sremske Mitrovice, Velikog Gradišta, Kladova, Valjeva, Loznice i Bele Palanke i tokom tri dana izrađivale proizvode sa motivima sa slovačke narodne nošnje, koju u Staroj Pazovi svakodnevno nose lokalne Slovakinje.

Tradicionalne rukotvorine kao dodatni izvor prihoda

Kako u Etno mreži ima dvadesetak udruženja i desetak preduzetničkih radnji, odnosno oko 400 članova, upravo ručno pravljeni proizvodi našli su svoje mesto na čuvenoj izložbi EXPO 2020 Dubai. Tradicionalne rukotvorine uključene su i u protokolarne poklone i kupovinom istih čuva se tradicija, ali i stvara izvor prihoda, pre svega za žene i mlade iz ruralnih područja koji ih izrađuju.

„Svako udruženje se trudi da u saradnji sa opštinama plasira svoje proizvode i kao protokolarne proizvode, zatim u saradnji sa turističkim organizacijama i slično, zbog čega smo zadovoljni. Kolonija pletenja je vid razmene iskustava, druženja, gde se može naučiti i saznati nešto novo. Ovog puta smo došli da upoznamo slovačke stilove i tehnike, motive, boje, naučimo kako se uklapaju i upoznamo se sa njihovom kulturom. Veoma su interesantne i posebne njihove suknje i narodne nošnje“, izjavila je za Biznis.rs Olgica Savić iz Sremske Mitrovice, iz udruženja Zlatno runo Sirmijuma, koja se bavi pustovanjem i izradom predmeta od vune.

Pomenuto udruženje ima desetak članica i sve su prošle kroz dve obuke pustovanja. Kako Olgica kaže, ovo im trenutno predstavlja dodatni izvor prihoda, ali rade pre svega iz ljubavi prema ručnom radu svake vrste.

„Ove žene ovde sve znaju – da štrikaju i heklaju, ali rado bi da nauče i nešto novo. Radi se na osnaživanju žena da pokrenu svoj biznis. Neka tehnika, na primer tkanje, može da dovede do otvaranja preduzetničke radnje, tako da ima mogućnosti i načina da se živi od toga. U našem udruženju radimo suvi pust, loptice, zvečkice, vrteške za bebe i slično, uvek imamo nove ideje i nadograđujemo ih. Kolika je uspešnost naših udruženja svedoče i radovi koji su bili izloženi u Expo 2020 Dubai“, naglasila je naša sagovornica iz Sremske Mitrovice.

Najviše žena starije dobi dugoročno nezaposleno

Prema rečima predsednice Etno mreže Violete Jovanović, prva kolonija u tehnici pletenja u Staroj Pazovi povezala je domaću sa slovačkom zajednicom radi podsticanja kulturne razmene između dva naroda.

„Slavimo žene i nasleđe i to što dva naroda, Srbi i Slovaci, žive zajedno i harmonično na ovim prostorima. Zato su u koloniji tema bili elementi tradicionalne slovačke nošnje, kako da znanje o njima podelimo sa pletiljama koje su došle u koloniju iz svih krajeva Srbije i da pravimo mostove za dalju kulturnu saradnju i razmenu između Srbije i Slovačke. Pokrovitelj je bio ambasador Slovačke i animirali smo čitavu slovačku zajednicu u ovom regionu da se uključi – i Pavela Surovog sa izložbom njegovih fotografija, i slovačkog biskupa i udruženje pazovačkih slovakinja, da uz opštinu napravimo sinergiju, platformu da ova kolonija uspe i da imamo osnov za dalju saradnju“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Violeta Jovanović.

Najviše članica ovakvih udruženja su, kako kaže, žene koje su seniorke u nekoj srednjoj ili poznoj dobi, koje su dugoročno nezaposlene i koje kroz ovakve aktivnosti vide priliku da sebi stvore izvor prihoda.

„Mnoge od njih su na takav način videle priliku da povežu staž i ostvare pravo na penziju. Generalno, one nemaju mnogo prilika da u sredinama u kojima žive, u unutrašnjosti, nađu posao, naročito ne takav koji bi mogle da usklade sa velikim brojem porodičnih obaveza koje imaju u svom domaćinstvu, tako da im je ova vrsta zanimanja izlaz i dodatno je od pomoći što one to jako dobro poznaju, vole da rade, i u tome se osećaju dobro i sigurno“, naglasila je predsednica Etno mreže.

Mladi imaju osećaj za biznis, dizajn i marketing

Sve više mlađih žena odlučuje se da se profesionalno posveti izradi rukotvorina, a one su važne jer imaju više smisla za marketing, dizajn i biznis. Mnoge od njih odlučile su da osnuju svoje preduzetničke radnje, i da to bude njihov kanal za plasman proizvoda.

„Imamo u nekim grupama i ponekog momka koji se bavi dizajnom tekstila, studira to, pa mu je blisko po toj liniji. Ovaj posao je viđen pretežno kao ženski, kao kućna radinost, i to su nekada radile žene pretežno tokom zime, kada nema toliko posla u polju i van domaćinstva. Na taj način su za domaćinstvo obezbeđivale i opremu za enterijer i odevanje za članove porodice, a sa druge strane ako uspeju da nešto od toga prodaju, kao recimo one koje su pravile ćilime, mogu i da potpomognu kućni budžet i da zarade. Tako je ovaj sektor i dalje vezan više za žene, posebno kada nije toliko konkurentan“, navodi Jovanović.

Ona je istakla da se članovi Etno mreže aktiviraju u zavisnosti od toga kakve su porudžbine i koliko posla ima. Zato udruženje akcenat stavlja na otvaranje kanala za plasman, pošto su tradicionalne rukotvorine veoma tražene u turističkim centrima i u Beogradu, ali teško nalaze put do kupaca.

„Upravo to vidimo kao ulogu Etno mreže, da se otvore te gradske galerije koje ne bi bile samo mesto za prodaju, nego i za različite vrste aktivnosti – izložbe, konkurse, obuke, javne časove, kreativne radionice za decu i mlade. To bi trebalo da bude jedan centar za promociju i očuvanje nasleđa na vrlo aktivan način, jer bi se onda i naši ljudi više zainteresovali i ovaj sektor bi imao bolju perspektivu“, ocenila je predsednica Etno mreže.

Udruženje koje je izradilo čuvene jastuke na Expo 2020 Dubai

Mlado udruženje koje postoji nešto više od četiri godine, „Pazarski bazar rukotvorina“ iz Novog Pazara, bavi se izradom suvenira. Za smotru u Dubaiju, na paviljonima Srbije, uradili su dizajn jastuka za enterijer u biznis kutku, koji su privukli veliku pažnju. Imaju tkalje i vezilje, a neke starije koleginice iz udruženja znaju čak i kako se izrađuju oica (ukrasi koji se prave na maramama, šamijama), što je izuzetno teško za rad.

„Izrada oica zahteva mnogo vremena, svileni konac i to se radi iglom, a ima i namekik i heklicu, i kada se odradi lepo divno izgleda. Ja se najviše bavim heklanjem, a naučila sam i da vezem i pletem u međuvremenu. Imamo pet članica, četiri su u penziji, ja sam još uvek nezaposlena. Koleginice umeju i da izrađuju nakit, da vezu, pletu, dok neke i pustuju vunom“, priča za naš portal Ramiza Avdović iz Novog Pazara.

Ona kaže da se u poslednjih godinu dana posebno radi na tome da ovo postane i primarno zanimanje nekome, kao i da imaju odličnu saradnju sa turističkom organizacijom i opštinom Novi Pazar, Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka (SEDA), koji se trude da im pomognu da učestvuju u najrazličitijim događajima.

„Na jednom takvom seminaru smo i krajem 2019. godine osvojili prvo mesto, zajedno sa poljoprivrednicima koji se bave proizvodnjom sira, kajmaka i sličnih mlečnih proizvoda“, priseća se Avdović.

Spas od pada u zaborav i saradnja sa industrijom

Ako stvaralaštvo ne živi svakodnevno, prema rečima predsednice Etno Mreže Violete Jovanović, ono će pasti u zaborav.

„To smo videli na osnovu staparskog ćilima, kada se radilo na rekonstrukciji te veštine na osnovu uzoraka, što je veoma teško, tako da treba da čuvamo ta znanja dok imamo one koji mogu da ih prenesu. Prečica da prepoznamo primenu ovog sektora je kroz visoku modu, savremeno odevanje, modnu industriju. Nedostaje da shvatimo da je to naše identitetsko pitanje, kako nas vide drugi – kakvi su to simboli, kako će nas stranci zapamtiti. Treba da shvatimo da su to konkurentni elementi, samo treba vremena da se institucije sistemski i planski uključe i da pokažemo. Ovo je mukotrpna vrsta posla“, podsetila je Jovanović.

Ona je otkrila da su u toku pregovori sa kompanijom Ikea što je, kako kaže, izazov, jer tradicionalni radovi iziskuju mnogo znanja i vremena i oni ne mogu da budu jeftin proizvod, već moraju da imaju cenu koja opravdava broj sati rada i godine uložene u znanje.

„To je izazov da se sa industrijom napravi aranžman koji ne smanjuje vrednost tim proizvodima. Ako ste tkalja, čak i da imate porudžbinu od hiljadu komada ne možete da snizite cenu, jer vama za komad treba osam sati rada. To nije pitanje efikasnosti, toliko iziskuje vremena koliko god brzo da radite. Prepreka je i to što naši ljudi često gube iz vida da je to pitanje našeg identiteta i opstanka – da nas ljudi vide i prepoznaju“, naglasila je predsednica Etno mreže.

Slovakinje u Staroj Pazovi nemaju kome da prenesu svoje znanje

U Staroj Pazovi malo ko zna da izradi slovačku nošnju – košulje, panćuške (slovačke čarape), prsluke. Sve to se najviše koristi za folklor, a u udruženju „Janko Čmelik“ ima četiri do pet žena koje se bave ovim zanatom.

„Osim toga, mi u udruženju i mesimo i prodajemo nadlacke (kuvane krofne od dizanog testa), rezanca, pirohe, štrudle i slično kada se održavaju manifestacije, ali i vezemo, heklamo, štrikamo, slikamo, a tu je i jedna žena koja oslikava tanjire. Nama mnogo znače ovakvi događaji, žene iz drugih mesta nas uče šta umeju, a mi njih. Žene koje nisu zaposlene mogle bi ručnim radom, što onim koji poznaju, što novonaučenim, da prave predmete i da ih prodaju, poklone ili izrađuju za sebe. Primera radi, ja vezem slovačke košulje i prodajem ih tako da mi, pošto sam u penziji, ovo predstavlja dodatni izvor zarade i zadovoljstvo“, priča u ime svih žena iz udruženja Ana Zdihanova.

Suzana Potran i Katarina Folćan kazale su da se u udruženju sastaju svakog ponedeljka, malo ispričaju, ali i rade, a uvek se nađu kada opština nešto organizuje. Nažalost, kako kažu, mlade žene se slabo udružuju i dolaze. A i ako dođu, kratko se zadržavaju, jer imaju druga interesovanja.