Žene imaju manje plate od muškaraca čak i u oblastima u kojima dominiraju

U Evropskoj uniji, u trećem kvartalu prošle godine, žene su najviše radile u delatnostima koje se tiču domaćinstava (npr. kao spremačice, sobarice, negovateljice i slično), ili u proizvodnji za sopstvene potrebe (88 odsto), u sektorima zdravstva i socijalnog rada (78 procenata) i u obrazovanju (72 odsto), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Slede „ostale uslužne delatnosti“, gde žene dominiraju (64 procenta), zatim usluge smeštaja i ishrane, kao i finansijski i sektor osiguranja (oba po 53 odsto). Međutim, samo 10 procenata radnika u EU u građevini bilo je ženskog roda, kao i 13 odsto u sektoru vađenja ruda i kamena.

U pogledu zanimanja, u trećem kvartalu 2021. godine, žene su bile prezastupljene među službenim pomoćnim radnicima (66 odsto), zatim među agentima podrške i prodaje (63 procenta), profesionalcima (54 odsto) i osobama sa osnovnim zanimanjima (53 procenta).

Nasuprot tome, podaci pokazuiju da su žene predstavljale samo jednu desetinu radnika u zanatstvu i srodnim zanimanjima (11 procenata) i onih koji rade u oružanim snagama (10 odsto).

Od trećeg kvartala 2011. godine, udeo žena najviše je porastao u delatnostima snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, sa 22 procenta na 28 odsto (dodatnih šest procentnih poena). Najveći porast dogodio se tokom pandemije korona virusa, sa porastom udela žena u ovom sektoru za četiri procentna poena između trećeg kvartala 2019. i trećeg tromesečja 2021. godine.

Udeo žena menadžera takođe je porastao između trećeg kvartala 2011. i trećeg tromesečja 2021. godine (sa 33 na 35 odsto), ali u manjoj meri nego što su žene zastupljene među profesionalcima (sa 52 na 54 procenta).

Nasuprot tome, u poređenju sa trećim kvartalom 2011. godine, dva najveća smanjenja udela žena zabeležena su u sektorima poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (sa 39 na 31 odsto) i među radnicima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (sa 37 na 29 procenata). U osnovnim zanimanjima udeo žena je takođe smanjen, ali ne toliko drastično (sa 56 na 53 odsto).

Rodni jaz u platama u EU smanjen na 13 odsto

Nejednakost između žena i muškaraca prisutna je u mnogim oblastima, a jedna od oblasti gde se o tome najviše raspravlja su zarade. Jedan od načina merenja ove neravnoteže je neprilagođeni rodni jaz u platama, koji pokazuje razliku između prosečne bruto satnice muškaraca i žena izraženu kao procenat prosečne bruto satnice muškaraca. Ovaj indikator Eurostat računa za preduzeća sa 10 ili više zaposlenih.

Podaci pokazuju da je u 2020. godini, bruto zarada žena po satu u proseku bila 13 odsto ispod one koju imaju muškarci u EU. U periodu od osam godina, između 2012. i 2020. godine, rodna razlika u platama u EU smanjena je sa 16,4 na 13 procenata.

Neprilagođeni rodni jaz u platama varirao je među državama članicama EU, pri čemu su najveće razlike primećene u Letoniji (22,3 odsto), Estoniji (21,1 procenat), Austriji (18,9 odsto) i Nemačkoj (18,3 procenata). Na drugom kraju skale, razlike su bile najmanje u Luksemburgu (0,7 odsto), Rumuniji (2,4 procenta), Sloveniji (3,1 odsto) i Italiji (4,2 procenta).

Plate žena u Srbiji skoro devet odsto manje

Muškaraci u Srbiji imaju 8,8 odsto veću platu od žena, što znači da bi žena morala da radi 35 dana više da bi zaradila istu godišnju platu kao muškarac s istim karakteristikama na tržištu rada, prenosi Politika.

Iako podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da žene čine obrazovaniji deo populacije (čak 60 odsto diplomiranih studenata u akademskoj 2019/2020. godini su žene), svega 971.000 žena i čak 1,33 miliona muškaraca ima posao.

Kada je reč o zaposlenosti, najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godina. Naime, svega 40 odsto žena i čak 61 procenat muškaraca te starosne dobi ima radnu knjižicu. Na to upozoravaju i podaci Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, koji pokazuju da je stopa zaposlenosti žena starijih od 45 godina u Srbiji skoro najniža u Evropi (skoro pola miliona žena starijih od 45 godina nema posao, niti bilo kakve prihode).

Plate žena niže su čak i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu. Tako podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da od 130.000 zaposlenih u zdravstvu, čak 100.000 čine žene. Ipak, iako čine 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, žene zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti primaju 85 odsto zarade muškaraca.

O rodnoj neravnopravnosti svedoči i podatak da se svega trećina žena nalazi na mestu rukovodioca, direktora i zakonodavca. I kada odu u penziju, žene se nalaze u nepovoljnijem položaju, jer su njihove starosne i invalidske penzije niže od muških. Izuzetak od ovog pravila čine korisnice porodičnih penzija, koje dobijaju primanja svog pokojnog supruga.