Žene dominiraju u honorarnim poslovima u EU

Udeo žena koje rade honorarno, od ukupnog broja zaposlenih žena unutar EU koje imaju od 15 do 64 godine, u trećem kvartalu 2022. godine, bio je veći od udela muškaraca (28 naspram osam odsto). Pritom žene imaju najveći udeo u svim kategorijama zanimanja, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

U trećem tromesečju prošle godine je u osnovnim zanimanjima honorarno bilo angažovano 48 odsto žena u odnosu na 19 procenata muškaraca. Ova kategorija, koja se pre svega odnosi na pomoćnike, čistače ili pomoćnike u pripremi hrane, pokazivala je najveću razliku između udela žena i muškaraca koji rade honorarno (29 procentnih poena).

Slede uslužni i prodajni radnici (35 odsto žena nasuprot 15 procenata muškaraca) i tehničari i stručni saradnici (26 odsto prema sedam).

Najmanja razlika između udela honorarnih radnika među zaposlenim ženama i muškarcima registrovana je u kategoriji menadžerskih zanimanja (10 odsto žena nasuprot tri procenta muškaraca) i rukovalaca postrojenja i mašina (13 nasuprot pet).

Na nivou država članica, žene imaju najveći udeo među honorarnim radnicima u ukupnom broju zaposlenih od 15 do 64 godina u svim zemljama EU, osim u Rumuniji gde je udeo muškaraca veći (četiri odsto mučkaraca nasuprot tri procenta žena). U Bugarskoj je udeo žena i muškaraca koji rade honorarno na veoma sličnom nivou.

Holandija je zabeležila najveći udeo žena koje rade honorarno, čineći čak 63 odsto ukupne zaposlenosti naspram 24 procenta muškaraca, što je najveću razlika u radnom angažmanu između žena i muškaraca u EU (39 pp).

Druge države članice koje su zabeležile najveće razlike između žena i muškaraca su Austrija (39 pp) i Nemačka (37 pp).

Rodni jaz u prihodima manji u ruralnim područjima

U Evropskoj uniji je rodni jaz neto prihoda bio blizu pet odsto tokom poslednje decenije. U 2021. godini je srednja vrednost prihoda muškaraca iznosila 18.774 evra godišnje, što je skoro 800 evra više od one za žene (17.972 evra).

U 2021. godini, s obzirom na razlike u stepenu urbanizacije, rodna razlika u EU u pogledu neto prihoda bila je manja među ljudima koji žive u ruralnim područjima nego onima koji žive u gradovima (četiri naspram 4,8 odsto).

Na nacionalnom nivou su rodne razlike u prihodima bile veće u gradovima nego u ruralnim područjima u 13 država članica, pri čemu su Litvanija i Malta imale najveće razlike u pogledu stepena urbanizacije: 8,5 i 7,3 procentna poena.

Među 14 zemalja, u kojima su razlike u prihodima bile veće u ruralnim područjima nego u gradovima, Austrija (5,3 pp) i Italija (4,2 pp) imale su najveće rodne razlike kada je reč o visini prihoda u urbanim i ruralnim područjima.