Domaći turizam se oporavlja od korona krize, u prva dva meseca 2022. skoro 50 odsto više gostiju

Cene ugostiteljskih usluga u martu 2022. godine beleže rast u odnosu na isti mesec prošle godine, u gotovo svim segmentima, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Tako je, prema računici RZS koja se odnosi na region centralne Srbije, njihova ukupna cena skočila 6,6 odsto u odnosu na celu 2021. godinu, dok je taj rast u odnosu na mart 2021. godine bio 9,3 odsto. Kada je reč o vojvođanskom regionu, cena ugostiteljskih usluga je u martu 2022. godine porasla za osam odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 8,5 odsto u poređenju sa martom 2021.

Postavlja se pitanje da li je ovo pokazatelj postepenog oporavka domaćeg turizma? Da li je uspeo da izađe iz krize izazvane pandemijom korona virusa i kakva je danas turistička ponuda Srbije? Šta je sa turističkim radnicima i kakve su prognoze za naredni period i predstojeću letnju sezonu?

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za Biznis.rs kažu da je prošle godine našu zemlju posetilo više od dva i po miliona turista, a broj ostvarenih noćenja dostigao je nivo iznad osam miliona. Prema njihovim rečima, prošla godina je, uprkos pandemiji, oborila rekord.

„Pandemijsku 2021. godinu obeležio je i rast deviznog priliva od turizma koji je iznosio 1,59 milijardi evra, čime je premašena do sada rekordna 2019. godina“, naglašavaju iz ministarstva.

Takođe, oni dodaju da je u februaru ove, u odnosu na prošlu godinu, broj dolazaka turista veći za 37,8 odsto, dok je broj noćenja veći za 24,9 odsto. Kada je reč o broju noćenja domaćih turista, njih je u februaru ove godine bilo 8,6 odsto više nego u istom mesecu 2021. godine, dok je broj noćenja stranih turista u poređenju dva pomenuta meseca veći za 69,6 odsto.

„Кumulativno gledano, u prva dva meseca tekuće godine broj dolazaka turista veći je za 46,3 odsto u odnosu na prethodnu, a broj noćenja za 38,5 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

Imajući u vidu navedene pokazatelje kada je reč o 2021. godini, naši sagovornici kažu da se turizam tokom 2021. uspešno oporavljao od pandemijske krize, ali da još uvek nije dostignut turistički promet iz pretpandemijskog perioda, što će se, izgleda, popraviti.

„Podaci o turističkom prometu za prva dva meseca 2022. godine ukazuju da će ova godina zabeležiti znatno bolje rezultate“, ističu iz ministarstva.

U prethodnom periodu odlukama domaćih turista da izaberu destinaciju u Srbiji doprinela je akcija subvencionisanog odmora koju realizuje resorno ministarstvo, te su oni najviše boravili u planinskim i banjskim centrima.

„Na listi destinacija u kojima domaći turisti najviše borave nalaze se Sokobanja, Vrnjačka Banja, Zlatibor, Кopaonik, Tara i Divčibare, dok su najposećeniji gradovi Beograd i Novi Sad“, kažu iz ministarstva.

S druge strane, strani turisti se radije odlučuju za Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Vrnjačku Banju, Кopaonik, Banju Кoviljaču i Suboticu. Svakako, zajedničko i jednima i drugima jeste interesovanje za kulturno istorijsko nasleđe i gastronomsku ponudu naše zemlje.

Kada je reč o ovogodišnjoj zimskoj sezoni, iz resornog ministarstva kažu da su najposećeniji bili planinski centri, na čijem su vrhu, kao i godinama unazad, Kopaonik i Zlatibor, nakon čega dolaze Stara planina, Divčibare, Tara, Rudnik i Fruška gora.

„U prva dva meseca ove godine planinske centre je posetilo 22,2 odsto više turista u odnosu na isti period lane, pri čemu je ostvareno 28,3 odsto više noćenja“, kažu oni.

Na repertoaru su, tokom zimske sezone, osim planinskih centara, bile i banje među kojima se izdvajaju Vrnjačka Banja i Sokobanja.

Na pitanje koliko rastuća inflacija utiče na turistički sektor, a imajući u vidu činjenicu da je zabeležen skok cena turističkih usluga, iz ministarstva kažu da Srbija ne može biti izolovana od globalnih tokova, zbog čega se nameće zaključak da će se promene potrošačkih trendova odraziti i na sektor ugostiteljstva, ali i na turizam u celini.

„Očekivano je da će jedan deo posledica snositi ugostitelji, odnosno turistički radnici, koji mogu pokušati da pad prometa nadomeste višim cenama, a jedan deo i sami potrošači koji će svoje usluge plaćati skuplje“, kažu iz ministarstva.

Veliki rast turizma u Vojvodini

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević, turizam u Vojvodini beleži ogroman porast, što ukazuje da je došlo do oporavka nakon poremećaja izazvanih pandemijom korona virusa.

Prema njegovim rečima, ovaj trend je doveo do nivoa iz 2019. godine koja se u svim sektorima koristi kao referentna pre početka pandemije.

„U Vojvodini imamo i produženje vremena boravka, a kao najposećenija mesta izdvajaju se Novi Sad, Subotica i Fruška gora. Na takvim atraktivnim destinacijama su svi vikendi popunjeni, a kada se organizuju različite manifestacije poput Exita ili Zimskog festivala tradicije na Paliću, onda se traži i krevet više“, ističe naš sagovornik.

Takođe, on kaže da se domaći turizam oporavio i kada se kao kriterijum uzima interesovanje domaćih turista, kako sa teritorije Vojvodine, tako i sa teritorije cele Srbije, kao i da se tokom predstojeće sezone, ali i prvomajskih praznika – očekuje nastavak ovog trenda.

Ivanišević dodaje i da to što je Novi Sad ove godine Evropska prestonica kulture predstavlja veliki potencijal iz dva razloga. Najpre, privući će veliki broj ljudi iz Srbije. Drugo, u celoj Evropi popuštaju protivepidemijske mere, što znači da će veliki broj ljudi iz inostranstva moći fleksibilnije da putuje i samim tim bira našu zemlju, odnosno Novi Sad kao destinaciju.

Pored toga, očekuje se i održavanje Exita, na koji takođe dolazi veliki broj gostiju.

Govoreći o inflaciji, Ivanišević je rekao da je ona globalni trend, navodeći primere SAD i Nemačke u kojima je ona na rekordnom nivou u poslednjih nekoliko decenija. Pa ipak, uprkos izvesnim poskupljenjima kada je reč o turističkim uslugama u Vojvodini, kaže da ona ne utiču na interesovanje za odmor.

„Inflacija svakako delimično utiče na poskupljenje određenih usluga, ali uprkos tome ima dovoljno gostiju na svim atraktvinim vojvođanskim destinacijama“, kaže naš sagovornik.

Takođe, i tokom zimske sezone su bili puni kapaciteti, naročito za Novu godinu kada, kako navodi Ivanišević, na Paliću nije bilo nijednog slobodnog kreveta, dok se na Fruškoj gori tražio krevet više.

„Možemo reći da su i prošla, ali i početak ove godine, bili dobri“, naglašava naš sagovornik, podsetivši da je Pokrajinski sekretarijat za turizam izdvojio skoro 200 miliona dinara za pomoć turističkim kapacitetima, ujedno odgovarajući na pitanje da li su sada radna mesta turističkih radnika stabilna.

Budući da je resorno ministarstvo otvorilo konkurs za izbor najboljeg sela, zanimala nas je i ponuda seoskog turizma Vojvodine, ali i njena popularnost.

„Vojvodina je karakteristična po salašima koji su njen zaštitni znak tako da se sve veći broj seoskih domaćinstva registruje za bavljenje turizmom, jer je to ono što se traži u poslednjih nekoliko godina“, zaključuje Ivanišević.