Država igra ključnu ulogu u razvoju e-usluga

Priča o digitalizaciji u Srbiji stara je dve decenije. Od 2000. godine naovamo sa svakom novom vlašću umnožavale su se ideje o tome kako bi ovaj proces mogao doprineti opštem razvoju. Definisani su ciljevi, donete strategije, načinjeni neki konkretni koraci, a u poslednjih nekoliko godina intenzivirana je i promocija digitalizacije.

Značaj ovog procesa za stanovništvo i ekonomski razvoj česta je tema u medijima, ali nije zgoreg osvrnuti se i na ulogu koju u digitalizaciji igra država. Kako su u našoj zemlji definisani digitalni ciljevi i strategije, dokle se stiglo u njihovom ostvarivanju i kakvi su efekti i potencijalne posledice toga, za Biznis.rs govori glavna istraživačica Instituta za razvoj i inovacije Marija Suzić.

“Država je počela da se bavi digitalizacijom još 2000. godine, kada je Srbija pristupila Inicijativi za elektronsku jugoistočnu Evropu. Međutim, Digitalna agenda je doneta tek deset godina kasnije, 2010. godine, i činile su je dve strategije. U pitanju su Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine i Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine. Tada su za ciljeve postavljeni razvoj širokopojasne komunikacione mreže i razvoj sektora industrijske opreme elektronskih komunikacija. Takođe, obe strategije ubrajaju razvoj elektronske uprave među ciljeve. Očekivalo se da razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija podstakne rast efikasnosti rada i zaposlenosti, ekonomski rast i razvoj i da unapredi međunarodnu konkurentnost privrede”, navodi Suzić.

Prema njenim rečima, uloga države je ključna u razvoju e-zdravstva, e-obrazovanja, e-poslovanja, e-pravosuđa i drugih usluga koje pružaju državni organi ili organi jedinica lokalne samouprave, a koje bi trebalo da utiču na “unapređenje kvaliteta života građanki i građana”.

“Digitalna agenda kasnije je dopunjena novim strategijama: Strategijom razvoja elektronske uprave od 2009. do 2013. godine, Strategijom razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. i Strategijom razvoja informacione bezbednosti od 2017. do 2020. godine”, podseća Suzić.

Ona navodi da je ostvarivanje ciljeva donetih strategija teško oceniti, pošto strategije nisu praćene akcionim planovima.

“Čak i kada su donošeni, akcioni planovi nisu kontinuirano ažurirani i vrlo su opšti, te je nemoguće precizno reći dokle se stiglo na ovom planu. Neke strategije više nisu važeće, trenutno se radi na novim, pa možda u njih bude uključena ocena realizacije prethodnih strateških dokumenata. Prošle godine je doneta nova Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine u kojoj se ocenjuje da je došlo do napretka u razvoju e-zdravstva, e-pravosuđa, e-trgovine i uvođenja IKT u obrazovanje, nauku i kulturu. Naročito se ističe napredak u pogledu razvoja elektronske uprave. Takođe, navodi se da je uspostavljen regulatorni okvir za razvoj sistema, ali primetno je da nisu svi sistemi, koji su strategijama planirani, razvijeni i u potpunosti funkcionalni”, objašnjava Suzić i dodaje da se kao zaključak se izdvaja potreba za aktivnijim radom na unapređenju infrastrukture, razvoju dodatnih i novih usluga i servisa.

Suzić naglašava da je veoma bitno što je u novoj Strategiji prepoznata potreba razvoja digitalnih veština kod građana.

Pored činjenice da je potrebno raditi na digitalnoj pismenosti građana, ali i državnih službenika, važna stavka za ostvarivanje digitalnih ciljeva jeste i definisanje i ispunjavanje tehničkih standarda. U vezi sa tim Marija Suzić navodi da su pokazatelji razvijenosti informacionog društva u vreme donošenja Digitalne agende bili značajno ispod proseka.

“Na primer, 2009. godine je u Evropskoj uniji 65 odsto domaćinstava imalo internet priključak, a u Srbiji tek 37 odsto. U 2021. godini je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), skoro 82 odsto domaćinstava u zemlji imalo pristup internetu. Tome doprinosi i činjenica da danas nije neophodno posedovati računar za pristup internetu, već se mogu koristiti drugi uređaji, poput tableta i mobilnih telefona”, kaže ona

Kako navodi, kada su u pitanju domaćinstva koja nemaju pristup internetu, ona kao razlog navode da nemaju potrebe za internetom.

“Međutim, tu je i petina stanovnika koji nemaju internet zbog nedostatka veština i znanja. Dakle, postoji jedna grupa koju je potrebno digitalno opismeniti. O razvoju tehničkih standarda govori i podatak da je 2011. godine manje od trećine domaćinstava u zemlji imalo širokopojasnu internet konekciju, dok je deset godina kasnije ovaj tip konekcije obezbeđen za 81 odsto domaćinstava”, objašnjava Marija Suzić i dodaje da infrastruktura za digitalizaciju postoji, ali se mora još unapređivati, naročito van Beogradskog regiona.

U prilog tome, kako kaže, govori podatak da u Beogradu preko 90 odsto domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, dok je u svim ostalim regionima taj procenat ispod 80 odsto. Uzimajući to u obzir, postavlja se i pitanje šta država na duže staze može učiniti, preciznije, koji su konkretni ciljevi aktuelne strategije.

“Aktuelna Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine se nadovezuje na Digitalnu agendu i strategije koje su nju činile. Kao opšti cilj Strategije navodi se razvijeno informaciono društvo i elektronska uprava koja će biti u službi građana i građanki uz unapređenu informacionu bezbednost ne samo građana, već i same uprave, ali i privrede”, kaže Marija Suzić.

Kao specifični ciljevi izdvajaju se, kako navodi, digitalizacija usluga i u javnom i u privatnom sektoru, edukacija građana i zaposlenih u javnom sektoru i unapređenje informacione infrastrukture u obrazovnim ustanovama.

“Svi navedeni ciljevi doprinose razvoju digitalnog društva i razvoju privrede. Oni treba da unaprede međunarodnu konkurentnost privrede. Međutim, treba voditi računa o ranjivim grupama građana – osobama sa nekom vrstom invaliditeta, manje edukovanim građanima, starijim građanima. Posebna pažnja treba da bude usmerena u njihovu inkluziju u digitalno društvo jer će, u suprotnom, biti izostavljeni i dodatno isključeni”, zaključuje glavna istraživačica Instituta za razvoj i inovacije.

Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran Institut za razvoj i inovacije (IRI) i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.