Među opštinama u Srbiji primetan raskorak u broju digitalizovanih usluga

O digitalizaciji u Srbiji se govori već nekoliko godina, a 2020. i 2021. pružile su nam priliku da uvidimo zašto je ona korisna, za određene ustanove i neophodna. Ciljevi digitalizacije su ušteda vremena i efikasnije obavljanje administrativnih poslova, a na koji način i u kojoj meri u njoj učestvuju državne institucije u manjim opštinama kao što je Čačak za Biznis.rs govori projektna menadžerka na Institutu za razvoj i inovacije Nevena Nikolić.

Kako Nevena Nikolić navodi, trenutno 197 lokalnih institucija u Srbije pruža usluge zakazivanja, popunjavanja obrazaca i izdavanja zdravstvene knjižice preko portala eUprava, a najviše dostupnih usluga ima u okviru zdravstvenog domena. Te usluge se uglavnom svode na zakazivanje pregleda, međutim, to je značajan prvi korak u procesu digitalizacije celog sektora, ocenjuje ona.

Nikolić napominje da proces digitalizacije nije ujednačen u svim opštinama u Srbiji, te da se može primetiti jasan raskorak u broju digitalizovanih usluga među opštinama.

“Ono što je zanimljivo jeste da veličina opštine nije jedini faktor koji utiče na nivo digitalizacije usluga institucija. Tako na primer imamo situaciju da Mali Zvornik ima više dostupnih digitalnih usluga nego Čačak, koji ima veći broj stanovnika”, kaže Nevena Nikolić.

Na pitanje kako ocenjuje efikasnost institucija koje su svoje poslovanje i usluge prebacile u digitalni format, ona napominje da je za opštine neophodno da rade na jačanju kapaciteta u IT sektoru.

“Konkretan primer je vidljiv u podacima koje imamo o bezbednosti informacija. Istraživanje koje je sproveo NALED ukazuje da čak dve trećine opština nema način da spreči krađu informacija korisnika, da tek svaka peta opština ima plan strategije razvoja informacionog sistema, a da jedna od pet ne pravi nikakve rezervne kopije podataka”, navodi Nikolić.

Na ishod rada institucija, kako kaže, direktno utiče nedovoljan broj zaposlenih u organizacijama, a do veće efikasnosti institucija mogu dovesti promene unutrašnje IT strukture.

S druge strane, pandemija korona virusa značajno je ubrzala proces digitalizacije.

“Zakazivanje vakcinacije, preventivnih PCR testova i izdavanje zelenih sertifikata su zasigurno najpopularnije digitalne usluge u Srbiji i sistem funkcioniše poprilično efikasno”, kaže Nikolić.

Proces digitalizacije najbrže se odvija u Beogradu, prvenstveno zbog najvećeg broja digitalno pismenih građana. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Beogradu ima 15 odsto više internet korisnika nego u Novom Sadu i Nišu. I to je, navodi Nikolić, jedna od razlika koje direktno utiču na proces digitalizacije.

“Da bi došlo do digitalizacije institucija, neophodno je prvenstveno da postoji stabilna i zaštićena infrastruktura unutar samih opština”, zaključuje ona, dodajući da je digitalizacija proces u kome svi dobijaju, a to ilustruje i slogan koga se Institut za razvoj i inovacije drži – „Uđi preko reda, digitalizuj se!”

Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran Institut za razvoj i inovacije (IRI) i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.