EBRD snizila prognozu rasta crnogorske ekonomije

Crnogorska ekonomija će, prema najnovijim prognozama Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u ovoj godini rasti 3,7 odsto.

EBRD je snizila izglede crnogorske ekonomije za dva odsto, s obzirom na to da je u novembarskim projekcijama prognozirala ovogodišnji rast crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,7 odsto.

Prema objavljenom novom izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima, u koji je agencija Mina-business imala uvid, naredne godine se očekuje rast od četiri odsto, prenosi RTCG.

U izveštaju se navodi da ekonomije na Zapadnom Balkanu imaju samo ograničenu izloženost Rusiji ili Ukrajini u smislu direktne ekonomske veze kao što su trgovina, investicije, doznake i drugi prilivi.

“Međutim, Crna Gora ima određenu izloženost preko turizma. Ukrajina je bila drugi najveći izvor turista prošle godine, iako je ovo verovatno privremeni efekat usled pandemije, odnosno lakši pristup Crnoj Gori nego drugim tržištima prošle godine”, naveli su iz EBRD-a i dodali da je pre pandemije Rusija bila važan izvor turista.

Iz EBRD-a su ocenili da je rat u Ukrajini izazvao najveći šok u snabdevanju od 70-ih godina prošlog veka, dodavši da će viši troškovi hrane, nafte, gasa i metala snažno uticati na ekonomske aktivnosti, posebno u zemljama s niskim prihodima.

“Rusija i Ukrajina značajni su dobavljači sirovina poput pšenice, kukuruza, veštačkog đubriva, titanijuma i nikla. Strože sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu rezultirale bi višim cenama i problemima u snabdevanju, posebno gasom”, navodi se u izveštaju.

Glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorčik (Beata Javorcik)  kazala je da su inflatorni pritisci bili izuzetno snažni i pre rata i čini se gotovo izvesnim da će situacija sada biti još gora, što će nesrazmerno uticati na mnoge zemlje s nižim dohotkom u kojima posluju.

“Evropa svedoči i najvećem broju raseljenih ljudi od Drugog svetskog rata”, konstatovali su u banci.

Kvalifikovani radnici iz Ukrajine mogli bi, kako se dodaje, na duži rok podržati ekonomski rast u zemljama sa starijom populacijom, ali kratkoročno će značiti pojačani pritisak na budžet zbog nužne zdravstvene i stambene zaštite i školovanja.