Ekološki i ekonomski interesi ključni za razvoj turizma i ugostiteljstva

Savremeni razvoj turizma ne može da se posmatra mimo koncepta održivog razvoja i mora da počiva na balansu između ekoloških i ekonomskih interesa, saglasni su učesnici panela “Horeca – važna uloga u agendi održivog razvoja”, održanog u okviru Kopaonik biznis foruma.

Razvoj turizma zavisi od statusa prirodnih dobara, koja predstavljaju veliku atrakciju, ali sa druge strane ta sinergija ekonomskih i ekoloških interesa zapravo je najviše dominantna u održivom upravljanju zaštićeninm prirodnim dobrima, istakla je pomoćnica ministra trgovine turizma i telekomunikacija Jelena Orlić Milenković.

Prema njenim rečima, kroz zakonodavstvo i kontrolu država ima ogromnu moć u definisanju i pravcu razvoja turizma, ali ta odgovornost nije uvek samo na nacionalnom nivou, ona se spušta i ka lokalnoj zajednici, lokalnoj samoupravi upravo kroz lokalne politike i način života te zajednice.

“Takođe je važno naglasiti da se spisak odgovornih lica ne završava na lokalu, on seže ka privredi, ka privrednim subjektma, organizacijama civilnog društva i do samih turista. Mislim da je veoma važno naglasiti da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija donoseći svoje zakonske propise i regulative mora da bude usklađeno sa propisima i zakonodavstvom resornog ministarstva, a to je Ministarstvo zaštite životne sredine”, naglasila je Orlić Milenković.

Ona se osvrnula i na strateški dokument – Strategiju razvoja turizma, koja je upravo u procesu evaluacije.

“Strategija razvoja turizma je strateški dokument donet 2016. godine i njegovo važenje je do 2025. On podrazumeva razvoj turizma na principima održivosti i mi smo upravo u procesu evaluacije strategije kao strateškog dokumenta, jer je veoma važno napomenuti koliko se svet, način života i turizam izmenio. Turizam više neće biti isti kao što je bio pre pandemije, a nažalost imamo i nova dešavanja na spoljnopolitičkom planu, tako da mislim da će nova strategija morati da uvaži sve one realnosti u kojima se nalazimo, upravo kako bi jačali mehanizme koji omogućavaju postizanje boljeg sklada između ekonomski i ekoloških interesa odnosno dobiti i dobrobiti„, istakla je pomoćnica ministra trgovine turizma i telekomunikacija.

Branislav Miletić, direkto konsultantske kuće Horwath HTL, specijalizovane za hotelijerstvo, ugostiteljstvo i turizam, smatra da je ključno pitanje održivosti kontrola razvoja i kontrola prostora. Prema njegovim rečima, prvi indikator turizma je real estate biznis.

On se osvrnuo na cenu kvadrata na Kopaoniku, koja je prema nekim navodima oko 5.000 evra, što je pokazatelj da dobra destinacija dobro radi.

“Ako ste dobro postavili poslovanje, imate dobru atrakciju, dobre investitore i ogromnu privlačnu moć, onda će i cena kvadrata da raste”, rekao je Miletić i dodao da je zapravo jedini ograničen resurs u razvoju turizma prostor i ako se on ne isplanira na tržišno utemeljenim osnovama onda je to dugoročno neodrživo.  

“Nedavno sam imao projekat u Banskom i na vrlo pristojnoj lokaciji može se naći apartman koji je potpuno opremljen, od 70-ak kvadrata, koji možete da kupite za nešto ispod 30.000 evra, što je vrlo jasan indikator šta može da nam se desi ako preteramo. Čini mi se da fokus u narednom periodu mora da bude na inteligentnom i kontrolisanom razvoju i da u tom smislu i ministarstvo i odgovorni ljudi na destinacijama moraju da vode računa o tome”, rekao je on i naveo primer Zlatibora, koji je u jednom delu postao jako urbanizovan.

Generalni direktor Kadena Properties Živorad Vasić istakao je da trenutno ima 14 miliona hotela i da je dokazano da su hotelske kompanije koje su se borile za održive ciljeve i obnovljivi razvoj ostvarivale znatno veći profit od onih koje to nisu činile.

“Pet i po odsto bruto društvenog proizvoda u svetu je turizam. Pod turizom ne mislimo samo na hotelijerstvo, to svi znamo, ali problemi sa kojima smo se suočavali, pandemija i sada rat je nešto sa čime ćemo da se borimo i sa čime moramo da se bavimo na način održivog razvoja”, rekao je Vasić.     

Hoteli koji ulažu u održivi razvoj

Kempinski Hotel Adriatic, koji se nalazi na istarskoj obali, jedan je od kompleksnijih morsko-obalskih kompleksa.

“Briga prema plažama, prema moru, održavanje tog bogatstva je ono na čemu gradimo postojanje, zahvaljujući pre svega investicijama. MK grupa je videla svoju viziju da uloži u taj deo obale i Istre, uključujući jednu veoma osetljivu i balansiranu mikro klimu. To se radi tako što se uključi lokalna zajednica, čitav jedan politički i lokalni milje i vaši zaposleni, koji zajedno grade. Da zaštitimo ono od čega živimo i zbog čega uopšte pravimo biznis, kao i razlog zbog kog nam gosti dolaze”, rekao je generalni direktor Kempinski Hotel Adriatic Željko Stašević.

Aleksandar Cicmil, finansijski direktor Promont Group koja je vlasnik Fruških termi, istakao je da je ekologija vrlo važna za njihovu kompaniju i kada se donose strateške odluke ona je jedna od centralnih tema u planiranju.

U samoj izgradnji Fruških termi korišćeni su solarni paneli koji se nalaze na samoj garaži, tu su i elektro punjači, dok je grejanje i hlađenje uspostavljeno kroz sistem toplotnih pumpi koje koriste geotermalne resurse banje Vrdnik, a pored toga ulagali su i u samu infrastrukturu.

“Da bi jedna destinacija mogla da bude u nekom dužem roku međunarodno konkurentna mora da je prati komunalna i saobraćajna infrastruktura. Država je radila, a deo i mi. Na samoj mikrolokaciji imamo četiri bunara, kojima punimo sada deset bazena”, dodao je Cicmil.