Ekonomija SAD u novembru beleži rast broja poslova

U ekonomiji Sjedinjenih Američkih Država u novembru je zabeležen veći broj poslova od očekivanog, što je znak da potražnja za novim radnicima i dalje ostaje jaka uprkos naporima Frederalnih rezervi (Fed) da “ohlade” privredu. 

Na platnim spiskovima zanimanja koja nisu povezana sa poljoprivredom pojavilo se 263.000 novih radnih mesta, u poređenju sa očekivanih 200.000, navodi se u podacima koje je objavio Zavod za statistiku rada. Ove brojke pokazuju pad u odnosu na septembar i oktobar, kada je zabeležen rast za 269.000 i 284.000 poslova. 

Dolarski indeks u SAD skočio je 0,8 odsto nakon objave podataka, jer se očekuje da će ove brojke povećati pritisak na Fed, te da će američka centralna banka nastaviti da povećava kamatne stope. Sigurni fjučersi u S&P 500 berzanskom indeksu izgubili su 1,5 odsto vrednosti.

Ekonomija SAD je svakog meseca u ovoj godini u proseku imala 392.000 poslova više, dok je u 2021. prosečni rast na mesečnom nivou bilo 562.000 poslova. Uprkos tom rastu, stopa nezaposlenosti ostala je 3,7 odsto, piše Financial Times.

Američka centralna banka pokušava da uspori ekonomske aktivnosti ubrzanim podizanjem troškova pozajmica, sa ciljem da suzbije inflaciju koja je još uvek blizu višedecenijskog maksimuma.

Potrošačka potražnja postaje blaža, stambeni sektor je oslabio, dok je tehnološki pogođen talasom otpuštanja. Međutim, ekonomija je iznenađujuće otporna u širem smislu, i pored toga što je referentna kamatna stopa Feda blizu četiri odsto.

Centralna banka planira da u decembru prekine niz povećanja kamata od 0,75 procentnih poena, te da u sledećoj godini počne da primenjuje povećanja za pola poena, iako je krajnji cilj da 2023. godine kamatne stope budu na višem nivou od očekivanih. Mnogi zvaničnici su naznačili da bi referentna stopa mogla dostići pet odsto.

Džerom Pauel (Jerome Powell) ove nedelje je naveo da su više kamatne stope neophodne jer je američka centralna banka videla “samo privremene znake smanjenja potražnje za radnom snagom”.

Zvaničnici Feda zabrinuti su zbog rasta plata i efekta koji on ima na cenovne pritiske, uzimajući u obzir da da je on znatno iznad nivoa neophodnog da se inflacija vrati na ciljanih dva odsto.

Prosečna zarada po satu u novembru je porasla za još 0,6 odsto, odnosno za 5,1 odsto na godišnjem nivou. Mnogi sektori su i dalje opterećeni nedostatkom radnika, a kompanije povećavaju plate u pokušaju da privuku nove radnike.

Takozvana stopa učešća u radnoj snazi, koja prati udeo radnika zaposlenih ili koji traže posao, u novembru je ostala ispod nivoa pre pandemije i iznosila je 62,1 odsto.