Ekonomska realnost Rusije značajno promenjena

Kremlj je saopštio da se ruska „ekonomska realnost značajno promenila“, nakon što su zapadne sankcije izazvale devalvaciju rublje, a ruska centralna banka više nego udvostručila kamatne stope.

Predsednik Rusije Vladimir Putin predsedavaće hitnim sastankom sa svojim ekonomskim savetnicima o tome kako da nadoknade zamrzavanje većine deviznih rezervi centralne banke u SAD, Velikoj Britaniji i EU, kao i isključenje nekih ruskih banaka iz međunarodnog sistema SWIFT, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Ovo su teške sankcije, one su problematične, ali Rusija ima neophodan potencijal da nadoknadi štetu od ovih sankcija“, rekao je Peskov, prenosi Financial Times.

Peskov je naveo da će Rusija odgovoriti na sankcije „u skladu sa svojim interesima“, uključujući verovatnu zabranu „u naturi“, nakon što je EU zabranila ruskim avio-kompanijama da koriste njen vazdušni prostor. Rusija je ranije zabranila britanskim avio-kompanijama prelet kroz ruski vazdušni prostor, kao odgovor na britansku zabranu.

Prema rečima Peskova, Putin je bio „indiferentan“ prema sankcijama protiv njega lično, rekao je Peskov, dodajući da su one „apsurdne“ i „kratkovide“.

Situacija je potpuno nenormalna, ocenila guvernerka

Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina rekla je da je više nego udvostručenje visine kamatnih stopa u ponedeljak bilo neophodno da bi se suprotstavilo „drastičnom rastu očekivanja devalvacije“ rublje i da bi se održala finansijska stabilnost.

U govoru koji je trajao oko 10 minuta, Nabiulina je rekla da se stanje ruske ekonomije „dramatično promenilo“ i obećala da će centralna banka „koristiti neophodna sredstva veoma fleksibilno“ kako bi se nosila sa „potpuno nenormalnom situacijom“, prenosi Financial Times. Ona je dodala da će Banka Rusije donositi dalje odluke na osnovu razvoja događaja i procena rizika.

Uprkos porastu kamatnih stopa, rublja je pala na rekordno nizak nivo u odnosu na početak trgovanja u ponedeljak, nakon što su zapadne zemlje donele odluku da zamrznu veći deo ruskih finansijskog sektora iz sistema SWIFT koji podržava međunarodna plaćanja i da sankcionišu direktno centralnu banku. Nove sankcije ruskoj centralnoj banci sprečavaju je da koristi svoje devizne rezerve za podršku rublji.

Nabiulina je rekla da je centralna banka u četvrtak prodala milijardu dolara kako bi podstakla rublju, a „manji iznos“ u petak, dok su je nova ograničenja onemogućila da to učini u ponedeljak. Guvernerka je navela da bi domaći sistem FMS mogao da se koristi umesto sistema SWIFT, unutar njegovih granica.

Ona je navela da će platne kartice koje su izdale sankcionisane ruske banke nastaviti da važe. Takođe, komercijalne banke ne bi trebalo da povećaju troškove otplate bilo kojih neotplaćenih kredita u svetlu rasta referentnih kamatnih stopa. Prema izveštajima zapadnih medija građani Rusije stoje u dugim redovima ispred banaka i bankomata.

Prema navodima agencije Sputnik, predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je na sastanku o ekonomiji da se razmotre sankcije. „Pozvao sam vas da bismo razgovarali o pitanjima u vezi sa ekonomijom i finansijama, mislim naravno, na sankcije koje sada takozvana zapadna zajednica, kako sam je nazvao u svom govoru „imperija laži“, pokušava da realizje prema našoj zemlji“, rekao je ruski predsednik. Sastanak o ekonomskim pitanjima okupio je resorne ministre, predsednika vlade Mihaila Mišustina i čelne ljude banaka.

Ruske kontramere

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o primeni specijalnih ekonomskih mera protiv SAD i drugih država koje su uvele sankcije Rusiji. Ukazom koji je objavio Kremlj, od 1. marta zabranjeno je iznošenje deviza u inostranstvo i servisiranja kredita u stranoj valuti izvan Rusije.

Prema izveštajima medija ruski izvoznici su u obavezi da prodaju 80 odsto svojih prihoda u stranoj valuti do kraja tekuće godine. Ta mera će pomoći da se nadoknadi nagli pad rublje tako što će se dozvoliti prihod u stranoj valuti od ruskog izvoza nafte i gasa, koji čini polovinu njenih budžetskih prihoda i druge robe za kompenzaciju zabrane prodaje većeg dela rezervi centralne banke.

Rezidenti više neće moći da uplaćuju stranu valutu na svoje račune otvorene u bankama i organizacijama u inostranstvu, kao ni da uplaćuju novac bez otvaranja bankovnog računa korišćenem elektronskih sredstava plaćanja koji su na raspolaganju stranim davaocima usluga u sferi platnog prometa (misli se na banke).

Pročitajte još:

• Očekuju se pregovori Kijeva i Moskve
• Nemačka berza suspendovala 16 ruskih kompanija, uključujući Gazprom
• Kijev odbija pregovore, Moskva pod sve težim sankcijama

Pored toga, javna akcionarska društva će od 31. decembra ove godine moći da kupuju svoje plasirane akcije (osim kupovine plasiranih akcija u cilju smanjenja njihovog ukupnog broja) pod određenim uslovima. Navedeno je da se pomenute mere primenjuju u cilju zaštite nacionalnih interesa Rusije.