Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Psihoterapeutkinja dr Bubera za Biznis.rs

Ekonomski i emotivni dan ljubavi – 14. februar

LifestyleManifestacijeSrbijaU fokusuVestiZanimljivosti

14.2.2021 13:00 Izmenjeno: 14:38 Autor: Julijana Vincan 0

Ekonomski i emotivni dan ljubavi – 14. februar Ekonomski i emotivni dan ljubavi – 14. februar
Naravno da je 14. februar dan kao i svaki drugi dobar za poklanjanje pažnje i poklona, ali u mnogim zemljama posvećen je onima koji... Ekonomski i emotivni dan ljubavi – 14. februar

Naravno da je 14. februar dan kao i svaki drugi dobar za poklanjanje pažnje i poklona, ali u mnogim zemljama posvećen je onima koji slave ljubav. Opet, iako izaziva raznovrsne emocije, ovaj praznik godinama puni kase trgovaca koji umeju da prepoznaju želje kupaca.

„Praznici uopšte su važni jer praznicima se obično podsećamo na neke važne istorijske događaje ili na neke religijski važne datume. U oba slučaja radi se o obeležavanju nečega što je važno ili građanima određene države, pripadnicima određene vere ili o nečemu što je važno u svim delovima sveta. Tako, u Srbiji, ne tako duga tradicija obeležavanja Dana zaljubljenih, Sv. Valentina ili Sv. Trifuna, podseća nas na važnost ljubavi, iako se po svojoj suštini zaljubljenost i ljubav veoma razlikuju, kao i razne vrste ljubavi među sobom“, objašnjava za Biznis.rs spec. psihijatrije, sertifikovani transakcioni analitičar (CTA) i redovni edukator i supervizor transakcione analize (TSTA), dr Aleksandra Bubera.

psihijatar
Foto: Privatna arhiva / dr Aleksandra Bubera

Kada je reč o osećanjima koja su u vezi sa ovim praznikom, ona je istakla da se zaljubljenost i ljubav razlikuju. Naime, zaljubljenost je, kako kaže, jedno od najintenzivnijih prijatnih osećanja koje možemo osetiti i podrazumeva idealizaciju, odnosno, prilično nerealnu sliku onoga u koga smo zaljubljeni.

„Tako bi se pre moglo reći da smo zaljubljeni u sliku, našu projekciju o tome kakva osoba jeste nego u realnu osobu i stoga sa usko stručne strane, zaljubljenost nije nešto što bi samo po sebi zasluživalo slavljenje i dodatnu idealizaciju. S druge strane, ljubav podrazmeva jednu realnu i zdravu, zrelu emociju koju imamo prema drugome za koga znamo realno kakav je i bez obzira na sve mane koje ima, mi ga volimo, poštujući kod njega/nje one osobine koje odražavaju vrednosti koje su nam važne“, navodi dr Bubera.

Što se tiče samog praznika, dodaje da su oba sveca pogubljena i proglašena za mučenike – Sv. Valentin, jer je tajno venčavao muškarce uprkos carevoj zabrani i time stao na stranu ljubavi prema životu, zajednici i ljubavi, a Sv. Trifun, jer nije hteo da se odrekne Isusa Hrista, a i od ranije je bio poznat kao iscelitelj i dobročinitelj siromašnih, dakle pokazivao je univerzalnu hrišćansku ljubav jednaku prema svima – Agape.

„Dakle, i Katolički i Pravoslavni hrišćanski praznik slave ljubav, a ne zaljubljenost, te pretpostavljam da je tokom vremena došlo do zamene teza koja je bila više u skladu sa savremenim trendovima, unazad nešto više od veka, da je zaljubljenost jednako vredna i ravnopravna emocija za odlučivanje u vezi partnerskih veza, ako ne i važnija od ljubavi, a da ne govorimo o praktičnim kriterijumima za ulazak u veze i brak, kao što je to bilo nekada, a što nažalost, nije tačno“, naglasila je naša sagovornica.

Foto: zamurovic.com

Danas je na Zapadu sociokulturni milje takav da se smatra opravdanim donositi odluke iz zaljubljenosti, što, kako primećuje, često dovodi do razočaranja i teškoća da takve veze opstanu ili da budu funkcionalne, jer se po definiciji radi o nerealnom, idealizovanom viđenju osobe u koju smo zaljubljeni, te samim tim i ulasku u vezu od koje imamo nerealna očekivanja.

„Ovaj praznik je važan prvenstveno osobama koje žele da obeleže zaljubljenost i ljubav kao važnu vrednost, a uspostavljena je i tradicija međusobnog darivanja partnera na ovaj dan što postaje i deo važan po sebi, jer se tumači kao znak ljubavi. Takođe je jasno da je i ekonomski važan svima koji se bave poklanjanjem i poklonima iz sasvim druge vrste ljubavi, ili tačnije želje, te se i ova dva pojma često mešaju, prema profitu“, kaže kroz šalu dr Bubera.

Foto: Provansa Dekor

Da mnogi dobro zarade oko 14. februara govori i to što su turski proizvođači cveća uoči ovog dana izvezli 70 miliona cvetova u 22 zemlje – uključujući Holandiju, Veliku Britaniju, Nemačku i Rumuniju, u vrednosti oko sedam miliona dolara.

U cvećari „Kazablanka“ u Beogradu istakli su za Biznis.rs da je za sada rano reći koliko se i da li se, uzevši u obzir pandemiju korona virusa, izmenila potražnja za cvećem za 14. februar u poređenju sa prethodnim godinama i da će pravu sliku imati tek nakon što se završi ovaj praznik.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...