Čelnici EU 6. oktobra u Sloveniji

Ekonomski i investicioni plan od devet milijardi evra za Zapadni Balkan

EUSrbijaVesti

4.10.2021 13:04 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Ekonomski i investicioni plan od devet milijardi evra za Zapadni Balkan Ekonomski i investicioni plan od devet milijardi evra za Zapadni Balkan
Kako ukazuju istraživanja Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) i Bertelsmann fondacije uoči Samita EU-Zapadni Balkan u Sloveniji, Evropskoj uniji je potrebna nova strategija za Zapadni... Ekonomski i investicioni plan od devet milijardi evra za Zapadni Balkan

Kako ukazuju istraživanja Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) i Bertelsmann fondacije uoči Samita EU-Zapadni Balkan u Sloveniji, Evropskoj uniji je potrebna nova strategija za Zapadni Balkan.

Čelnici EU okupiće se u Sloveniji 6. oktobra, a „u torbi“ će imati devet milijardi evra težak ekonomski i investicioni plan, koji treba da privuče privatne investicije u vrednosti od više milijardi, navodi se u saopštenju.

Obećani ekonomski paket neće mnogo promeniti lošu ekonomsku situaciju na Balkanu, već će doneti „još istog“, ocenio je koautor studije Bertelsmann fondacije Ričard Grivson (Richard Grieveson).

Direktor WIIW-a rekao je da koliko dodatna sredstva i plan ekologizacije i digitalizacije balkanskih privreda treba podržati, toliko su oni u prošlosti slabo funkcionisali, prenosi Tanjug.

Dosadašnja strategija EU forsiranja regionalne ekonomske integracije u cilju podsticanja procesa ekonomskog pristizanja i rešavanja konflikata nije bila uspešna, ocenjuje ekspert za pitanja EU u Bertelsmann fondaciji u Briselu Štefani Vajns (Stefani Weiss).

Prema njenim rečima, ako EU stvarno želi snažnije da integriše Zapadni Balkan onda mora više da razmišlja o ključnoj zemlji u regionu, odnosno Srbiji.

Podrška članstvu u EU je tamo značajno niža nego u drugim zemljama. Na kraju će EU morati da donese jednostavnu geopolitičku odluku – da li želi zaista da integriše Zapadni Balkan ili će i dalje imati kao spornu zonu pred kućnim pragom, u kojoj uticaj šire i Rusija i Kina, upozorila je Vajs.

Studija pokazuje da zemlje regiona ekonomski daleko zaostaju za članicama EU.

U njoj se konstatuje da nasleđe ratova u bivšoj Jugoslaviji i dalje opterećuje odnose među zemljama.

Grivson ističe da je Srbija ekonomski i politički “teškaš” u regionu, te da zato ima ključnu ulogu u integraciji Zapadnog Balkana.

Tokom 2000-ih bilateralni ekonomski sporazumi sklopljeni između zemalja Zapadnog Balkana imali blago pozitivni efekat jer je izvoz u regionu je porastao za oko 14 odsto, podsećaju iz fondacije.

Kasnije učešće u CEFTA, koje je od 2007. zamenilo bilateralne sporazume, povećalo je izvoz u regionu za 38 odsto.

Ako se izuzme Srbija, koja svoju spoljnu trgovinu obavlja prvenstveno sa EU, u oba slučaj rast je bio čak i 70 odsto, navodi se u studiji.

I pored toga što je regionalna integracija povećana, to se nije značajno odrazilo na ekonomski razvoj.

BDP regiona je i dalje veoma nizak, ukupno je na nivou BDP-a Slovačke. Potencijalna dobit iz pojačane regionalne trgovine se gotovo nedovoljno materijalizovala kaže Grivson.

On je dodao da se razdor između starih i novih članica EU na istoku Evrope povećao, što je zabrinjavajuće, jer bi siromašnije zemlje trebalo brže da rastu od bogatih.

BDP po glavi stanovnika na Zapadnom Balkanu je između 20 i 40 odsto nivoa Nemačke, što je ispod većine istočnoevropskih članica EU.

To gotovo nije promenio ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, pošto se izvoz u EU u poslednje dve decenije povećao za manje od jedne četvrtine.

Direktne investicije iz EU su u istom periodu porasle za oko 46 odsto, što je skromno u poređenju sa rastom direktnih investicija iz EU u Poljsku, Češku, Slovačku ili Mađarsku pre pristupanja Uniji, smatraju autori studije.

Grivson ističe da se ne može govoriti o procesu približavanja, iako postoje naznake da bi moglo doći do vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu, a time na Zapadni Balkan.

Uspesi u oblasti infrastrukture ograničeni, iako su države regiona uspešno priključene na transevropske saobraćajne i energetske mreže, navodi se u studiji.

I dalje postoje velike rupe, na primer, u vezi sa brzim internetom. Sa Kinom je u region stupio jedan akter koji zadaje sve više glavobolje Evropljanima. Najavljene kineske investicije u region su vredne oko sedam milijardi evra. Često te investicije dovode do ekonomske zavisnosti i slabe uticaj EU. O tome treba razmisliti, kaže Vajs.

Autori studije preporučuju što je moguće sveobuhvatnije ekonomsko priključenje EU kako bi se podstakao ekonomski razvoj zemalja regiona.

Vajs dodaje i da je za većinu pristupanje sve udaljenije iz političkih razloga, te da Brisel mora da ponudi alternativu.

Kao mogućnost se nude otvaranja strukturnih i kohezivnih fondova i drugih finansijskih instrumenata EU za Zapadni Balkan, što ne bi teško opteretilo poreske obveznike EU. BDP bi porastao svega jedan odsto.

Proširenje postojećih Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i integracija Zapadnog Balkana bili bi korisni, zaključuje se u studiji.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...