Ekonomski izazovi Evropske unije posle pandemije korona virusa

Evropska unija je, kako bi ublažila krizu zbog pandemije korona virusa i recesiju koja je dostigla nivo od osam odsto, usvojila je hitan plan koji je omogućio ubrizgavanje u ekonomiju Unije 540 milijardi evra još u aprilu 2020. godine da bi kasnije dodala još dva instrumenta podrške. Budžet za period od 2021-2027. sa ukupnim paketom od 1.074 milijarde evra na koji je zatim dodat i paket za plan oporavka od oko 750 milijardi evra, izjavio je za Biznis.rs Economic Fellow na Institutu za ekonomske poslove u Londonu dr Vladimir Krulj.

„Ono što je za ovu krizu sigurno jeste da ovoga puta nijedna članica Unije neće biti u mogućnosti da za ovu krizu optuži neodgovornost bilo koje države članice koja u datom trenutku nije postupila na odgovarajući način kao što je to bilo u nekim prethodnim krizama. To pre svega stoga što je ovaj spoljni šok u potpunosti bio nepredvidiv i kao posledicu je uz ekonomsku krizu dobio i političku dimenziju, koju Evropa sebi u ovom trenutku ne sme priuštiti.” ističe Krulj.

On je dodao da je možda je upravo to razlog zbog čega zvanični Pariz smatra da je ovo pravi momenat koji bi se mogao iskoristiti za podržavanje integracije Unije i to pre svega u domenu troškova izazvanim borbom protiv korona virusa kao i ekonomskom rekonstrukcijom Unije koja nužno sledi posle toga. Ipak, uprkos zvaničnom Parizu koji veruje da se „ne sme ispustiti dobra šansa“ koja proizilazi iz ove krize, takav stav nužno i ne dele drugi evropski partneri, navodi Krulj.

On naglašava da su pre svih to vlade država Nemačke, Austrije, Finske pa čak i Holandije, koje zastupaju stanovište da se Unija već nalazi na samoj ivici svog ekonomskog delovanja i to pre svega kada je u pitanju način usklađivanja kao i ispravnost povećanja budžeta bez neophodnog nivoa koordinacije sa Evropskom centralnom bankom. Drugim rečima, a pre svih Nemačka, smatra da ova kriza ima svoj početak i kraj i da će se po njenom završetku i što je moguće pre, biti moguće vratiti se politici štednje.

“Uprkos svim razlikama, evidentno je da se i političari i ekonomisti u Evropi slažu oko pet fundamentalnih elemenata koji bi Evropi mogli da pomognu da se izvuče iz krize i postigne opravdani i toliko neophodan dugoročno orijentisani rast.” ističe sagovornik portala Biznis.rs.

Kako navodi, prvi od tih elemenata je ubrzanje digitalizacije kroz sve biznis procese. Danas, više od 90 odsto kompanija u Uniji koristi rad na daljinu, a 60 odsto od ukupne trgovine se odvija preko interneta. Kao rezultat ubrzanog procesa digitalizacije, imamo procenu izvršnih direktora najvećih evropskih firmi koji ističu da su svoje poslovanje ubrzali za 20 do 25 puta više nego što su pre krize mislili da je to uopšte moguće, kaže Krulj.

Kako ističe, drugi element je jačanje globalnih kanala distribucije. Pandemija je nanela ogromnu štetu operativnoj aktivnosti distributivnih kanala i učinila je neuralgičnom tačkom ekonomije Unije. Čak 73 odsto lanaca je imala bitne probleme svojom logističkom bazom, a 75 odsto sa proizvodnjom i distribucijom.

Tu je i uloga privatnog sektora u uspostavljanju klimatski neutralne ekonomije, tzv, „dekarbonizacija ekonomije Unije“. Iz izveštaja o ekonomskim rizicima, vidi se da je veliki broj njih prouzrokovan kako ekstremnim meteorološkim prilikama tako i štetom koju po eko sistem i globalno zagrevanje prouzrokuje čovek kao faktor. Upravo je to i bio glavni stimulans koji je Evropsku uniju inicirao da najmanje 37 odsto raspoloživih sredstava opredeli ka zelenoj ekonomiji što je značajan doprinos ulaganjima usmerenim ka bitnom smanjenju emisije štetnih gasova. U tom procesu privatni sektor igra najznačajniju ulogu, ističe Krulj.

On ističe i značaj kreiranja novih znanja za buduće poslove. Pandemija je otkrila ali i pogoršala socijalne nejednakosti u sektorima kao što su zdravstvo i obrazovanje. Kao odgovor na ovu pojavu, vlade država članica Unije su najavile bitno uvećanje poreskih mera kao odgovor na krizu. Prikupljena sredstva će se uložiti između ostalog u razvoj i prekvalifikaciju radnika i to pre svega na poljima održive ekonomije i digitalizacije. Prema najnovijim izveštajima eksperata Evropske komisije, procena je da bi se do 2025. moglo pojaviti čak 97 miliona „poslova budućnosti“ koji bi bili realizovani kroz novu podelu rada ovoga puta između kompanija, ljudi, mašina i algoritama, navodi sagovornik.

On ukazuje i na značaj panevropskog I globalnog partnerstva. Globalna saradnja je još jedan bitan činilac promena jer je kriza sa Covid-19 iznedrila razloge koji bi mogli proširiti podele ukoliko izostane multilateralna saradnja. Sa većom dostupnošću vakcine građanima Unije, povećava se odgovornost čelnika Vlade i privatnog sektora u celoj Evropi da sa naglašavanja prioriteta usmerenih ka upravljanju trenutnom krizom, pređu na stvaranje „novog normalnog“ kako bi se u budućnosti lakše podneli globalni potresi poput ovog izazvanog pandemijom, istakao je dr Vladimir Krulj.