EPS će predstojeće zime napraviti manji gubitak u odnosu na prethodnu grejnu sezonu

U narednoj grejnoj sezoni, za zimu 2022–2023, Elektroprivreda Srbije (EPS) će morati da uveze znatne količine struje. Samim tim preduzeće će nastaviti da pravi gubitke, ali ipak nešto manje nego u prošloj grejnoj sezoni, ocenjuju u Fiskalnom savetu (FS) u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize.

„Protekle grejne sezone EPS je napravio gubitak od oko 500 miliona evra, koji je nastao zbog uvoza električne energije po visokim berzanskim cenama i prodajom u zemlji po višestruko nižim cenama. Uvoz struje finansiran je dominantno zaduživanjem, pa je dug EPS-a porastao za oko 400 miliona evra. U narednoj sezoni očekujemo određeni oporavak proizvodnje i posledično smanjenje uvoza za trećinu. Do oporavka dobrim delom doći će po osnovu povećanog uvoza uglja, što takođe donosi određeni finansijski gubitak preduzeću. Zbog toga procenjujemo da će potencijalni gubici u narednoj grejnoj sezoni biti oko 400-450 miliona evra, odnosno oko 15 odsto manji nego 2021.”, navode iz Fiskalnog saveta, piše Politika.

EPS-u će nedostajati oko 2.000 gigavat-časova električne energije što je za trećinu manje nego ove zime, a moraće da uveze struju reda veličine 10 odsto sopstvene proizvodnje.

Predstavnici Fiskalnog saveta ocenjuju da problemi u koje je EPS zapao tokom 2021. godine u najvećem delu neće moći da se otklone pre naredne grejne sezone. Za njihovo rešavanje potrebno je otvaranje novih kopova uglja i unapređenje distributivne mreže.

Mala je verovatnoća da će znatno da se umanje cene električne energije na međunarodnom tržištu. Sem toga, uredno snabdevanje strujom zavisiće od dostupnosti električne energije iz inostranstva, što uvek nosi određeni stepen nesigurnosti, naročito pojačane u vremenu u kom već postoje globalni poremećaji u snabdevanju gasom i naftom.

Vanredni uvoz uglja može donekle da ublaži probleme u narednoj grejnoj sezoni. Ugovoren je uvoz lignita iz Crne Gore i drugih zemalja iz okruženja koji je kvalitetniji od onog iz Kolubare. Toplotna moć uglja iz Crne Gore veća je za oko 15 odsto. Planirano je da se tokom 2022. godine uveze oko dva miliona tona lignita iz zemalja okruženja koji bi se mešao sa lošijim ugljem iz Kolubare i tako omogućio veće iskorišćavanje i proizvodnju u termoelektranama.

„Osnovna ideja je da se umesto skupog i donekle neizvesnog uvoza električne energije tokom zime obezbedi što više uglja pre početka grejne sezone i s tim energentom podigne koliko god je moguće domaća proizvodnja. Na ovaj način EPS bi tokom naredne zime mogao da proizvode nešto više nego prethodne sezone, a uvoz struje bi se za isto toliko umanjio. Zbog ogromne veličine i značaja Kolubare, pad proizvodnje i smanjenje kvaliteta uglja u ovom rudarskom bazenu ne može da se nadomesti planiranim vanrednim uvozom uglja. Grube procene su da bi uvoz uglja iz okruženja mogao da umanji očekivani manjak proizvodnje EPS-a tokom naredne grejne sezone sa 15 odsto koliko je bio zime 2021–2022, na oko 10 odsto, pod pretpostavkom da se realizuje planirani uvoz uglja od oko dva miliona tona”, napominju iz FS-a.

Međutim, uvoz i transport uglja iz inostranstva nisu jeftini. Cena uglja na međunarodnom tržištu u dobroj meri prati rast cene električne energije i drugih energenata tako da je i ona tokom energetske krize povećana četiri, pet puta u odnosu na njen nivo iz sredine 2021. godine.

Dakle, sa sadašnjim, zamrznutim cenama po kojima EPS prodaje struju, preduzeću se ne isplati ni proizvodnja iz uvoznog uglja (iako jeste nešto jeftinija od direktnog uvoza električne energije). Zato iz FS-a ocenjuju da je pozitivni efekat proizvodnje iz uvoznog uglja smanjenje zavisnosti od uvoza tokom naredne grejne sezone što može biti od velikog značaja ako viškovi električne energije zemalja u regionu budu ograničeni ili nedostupni, dok su pozitivni finansijski efekti ove operacije (iako postoje u odnosu na uvoz skupe struje), ipak nešto skromniji.

Najvažniji problem koji je u 2021. godini doveo do smanjenja proizvodnje u termoelektranama je dodatni pad kvaliteta uglja. Naime, kvalitet uglja u RB Kolubara predstavlja višegodišnji problem EPS-a, ali je u 2021. godini njegova kalorijska vrednost opala, što je tehnički minimum na kom su EPS-ove termoelektrane projektovane za neometani rad.

Ugalj iz 2021. godine sadržao je preveliku količinu zemlje, ali i pepela, peska, gline, što je učinilo da se sa sličnom ukupnom iskopanom količinom uglja kao ranijih godina, prošle sezone moglo proizvesti manje električne energije. Razlog zbog kog je ugalj bio toliko lošeg kvaliteta je taj što se u Kolubari kopa ugalj iz polja Tamnava zapad, u kojem je on već pomešan sa zemljom, i gotovo ga je nemoguće razdvojiti mehanizacijom kojom EPS raspolaže. Ovaj problem mogao je biti izbegnut da je EPS blagovremenim investiranjem stavio u funkciju zamenska polja, na kojima postoji ugalj boljeg kvaliteta.