EU može mnogo toga da izgubi zbog eventualnih novih sankcija Rusiji

Ruska federacija se rangira kao peti najveći trgovinski partner EU – kao i njen najveći snabdevač energijom – dok za Sjedinjene Američke Države ona jedva ulazi u prvih 30. Postoji sličan jaz i u oblasti investicija, s tim što Rusija privlači novac od evropskih najpoznatijih kompanija, među kojima su Ikea, Royal Dutch Shell i Volkswagen, na primer.

Sa porastom inflacije i velikim dodatnim pritiskom zbog porasta cena energije, zvaničnici EU pažljivo vagaju mogućnost sankcija. Oni žele da Rusija oseti više bola nego Evropa od mera koje imaju za cilj sprečavanje invazije na Ukrajinu, ali su zabrinuti da bi rat mogao da uguši zalihe prirodnog gasa usred zime kada je najpotrebniji.

„Evropske cene energije predstavljaju veliku brigu“, rekao je za Bloomberg televiziju Tim Eš (Tim Ash), viši strateg za tržišta u razvoju u kompaniji Bluebay Asset Management. On je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin želi da se EU „plaši zbog gasa ove zime i da joj je hladno. On ne želi da Evropljani bilo šta urade ako ode u Ukrajinu.”

Bloomberg podseća da postoji i osećaj da su kazne nametnute Rusiji u prošlosti, posebno nakon invazije na Krim 2014. godine, kao visoku cenu platile privrede EU, a ne SAD. Dok američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) upozorava da bi se ruska vojska uskoro mogla pomeriti, lideri EU, poput francuskog Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), igraju na vreme.

„Sankcije imaju najbolji efekat ako su efikasne“, rekla je prošle nedelje nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock). „Radi se o sankcijama koje zaista imaju efekat protiv Rusije, a ne da ugrožavaju sopstvene interese”.

Nasuprot tome, Rusija je „dobro pripremljena“ da izdrži sve sankcije nakon što je preduzela korake da se izoluje od mera koje bi SAD mogle da nametnu, rekao je Viktor Sabo (Viktor Szabo), menadžer fondova u Aberdin Asset Management u Londonu. „Biće teško naneti Rusiji bol koji bi ona mogla da oseti“, ističe Sabo.

Energija ostaje najveća tačka sukoba. SAD su neto izvoznik energije, ali se EU oslanja na uvoz, a Rusija je njen vodeći dobavljač nafte i prirodnog gasa.

Ekonomisti kompanije JPMorgan Chase upozoravaju da bi porast cene nafte na 150 dolara po barelu ugrozio rast i podstakao inflaciju.

Gas je sada posebno osetljiva stvar, s obzirom da je Rusija usporavala isporuke poslednjih nekoliko meseci. Cene su se utrostručile, što je povećalo cenu električne energije širom kontinenta. To je glavni razlog zašto Evropa trpi veći energetski šok od SAD. Eskalacija sa Rusijom oko Ukrajine mogla bi da pogorša situaciju. Zvaničnici EU su uhvaćeni u škripcu, pošto je domaća proizvodnja gasa u padu, dok je Rusija izgradila objekte za više snabdevanja.

Ruski izvoznik gasa Gazprom i partneri, uključujući Shell, potrošili su 9,5 milijardi evra (10,8 milijardi dolara) na završetak gasovoda Severni tok 2 i žele da ga otvore. Vojna akcija u Ukrajini stavila bi to pod znak pitanja – i sve buduće sporazume o povećanju ruskog snabdevanja u regionu. To bi pogoršalo nestašicu energije u EU.

„Kada bi se uvele sankcije na ruski izvoz energenata ili bi Rusija koristila izvoz gasa kao instrument poluge, evropske cene prirodnog gasa bi verovatno porasle“, smatra analitičar kompanije Capital Economics Vilijam Džekson (William Jackson). „Mislimo da bi one onda daleko premašile vrhunac postignut prošle godine.

Evropske kompanije mogu više da izgube jer su uložila više u Rusiju od svojih američkih kolega – a jaz se dodatno povećao poslednjih godina. To se videlo i pošto je, prema statistici, Evropa bila teško pogođena prošlim sankcijama usmerenim protiv Rusije.

Nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. godine, SAD i EU su se dogovorile o režimu sankcija. Tri godine kasnije, studija Kiel Instituta za svetsku ekonomiju pokazala je da, iako je Rusija pretrpela najveće trgovinske gubitke, Nemačka nije toliko zaostala. Pogođene su i druge ekonomije EU. Sličan obrazac pratile su i sankcije Iranu, navodi Bloomberg.