EU uspela da izbegne energetsku krizu

Zahvaljujući blagom vremenu, uštedama i alternativnom snabdevanju, Evropska unija zasad je uspela izbegne energetsku krizu od koje su mnogi strahovali nakon što je Rusija prekinula najveći deo isporuka gasa.

Evropa je, međutim, i dalje suočena s rastom cena gasa i podložna energetskim šokovima, dok su pred njenim jedinstvom dublji strukturni izazovi, prenosi Beta, pozivajući se na Radio slobodna Evropa.

Ako je predsednik Rusije Vladimir Putin nameravao da parališe evropski energetski sistem smanjenjem izvoza ruskog gasa, to za sada nije uspelo, ocenjuje Bloomberg.

Ipak, i pre početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022, evropski energetski sistem je bio pod pritiskom, pošto je potražnja za energentima rasla usled oporavka privreda od pandemijskih mera zatvaranja, dok je prethodna duga i oštra zima povećala potrebu za grejanjem.

Proizvođači električne energije su bili u problemu jer nije bilo dovoljno gasa koji napaja mnoge evropske elektrane, a neuobičajeno male brzine vetra su smanjile proizvodnju iz vetroturbina koje su postale vitalni deo energetskog miksa EU.

Rezultat toga je, ukazuje Bloomberg, bio poskupljenje struje u drugoj polovini 2021. godine, pri čemu su cene porasle više nego dvostruko. Do septembra 2022. Rusija je obustavila sve isporuke ključnim gasovodom do Nemačke.

Evropa je, međutim, uspela da održi puna skladišta gasa, što prema analitičarima i političarima, znači da se Putinov uticaj u energetskom sektoru smanjio, ukazuje Associated Press.

Putin je rekao da će Rusija prekinuti isporuke nafte zemljama koje poštuju ograničenje. Međutim, kako ističe AP, pošto je postavljeno ograničenje iznad trenutne cene ruske nafte, nije došlo do toga da Moskva smanji proizvodnju – veliki deo ruske nafte koju zapadni kupci izbegavaju da otkupe isporučen je u Indiju i Kinu uz velike popuste.

Domaćinstva i preduzeća širom Evrope troše znatno manje energije nego što se očekivalo, i pored rekordno toplog vremena širom regiona u poslednje tri nedelje. Osim toga, visoke cene dale su snažan podsticaj za smanjenje upotrebe gasa i struje.

Zvaničnici i analitičari, kako ukazuje američki list, kažu i da su kampanje za edukaciju javnosti koje su pokrenule vlade izgleda doprinele uštedi energije.

Smanjenje potražnje je ublažilo potencijalne šokove u vezi sa snabdevanjem Evrope gasom, koja se od početka rata u Ukrajini preorijentisala na druge proizvođače, uglavnom na SAD i Norvešku, užurbano praveći nove LNG terminale.

Usled svega toga, evropska skladišta gasa su popunjena oko 82 odsto što je znatno iznad normalnih nivoa od oko 65 odsto u ovom trenutku zime, ističe The Wall Street Journal, uz ocenu da neočekivane zalihe umanjuju ono malo mogućnosti što je ostalo Putinu da odvrati Evropu od podržavanja Ukrajine.

Ipak, daleko od toga da je ovde kraj evropskim energetskim problemima. Analitičari kažu da je ključno pitanje koliko je teškoća i ekonomske štete proizašlo iz napora da se uštedi energija, pošto gašenje energetske intenzivne proizvodnje preti da naruši industrijsku bazu Evrope, dok se neka domaćinstva i pored napora da troše manje energije suočavaju s rastom računa za struju i gas.