EU zabranjuje uvoz uglja iz Rusije

Reagujući na „gnusne zločine“ ruskih trupa u mestu Buča u Ukrajini, Evropska komisija pripremila je predlog petog paketa sankcija protiv Moskve. Paket uključuje zabranu uvoza uglja iz Rusije, vrednog četiri milijarde evra godišnje, zabranu pristajanja ruskih brodova u evropske luke i snažniji pritisak na ruske banke, kao i sankcionisanje još pojedinaca.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen (Ursula don der Layen) saopštila je da je EU formirala sa Ukrajinom zajednički istražni tim sa zadatkom da prikuplja dokaze ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Ona je ocenila da su prethodna četiri paketa sankcija „snažno pogodila i ograničila političke i ekonomske opcije Kremlja“ i najavila pojačavanje pritiska na Moskvu, koja kategorično odbacuje odgovornost za ubistvo civila u Buči.

Fon der Lajen objavila je predlog potpune zabrane transakcija za četiri ključne ruske banke, među kojima je VTB, druga najveća ruska banka. Prema njenim rečima četiri banke koje EU sada potpuno odseca od tržišta predstavljaju 23 odsto finansijskog sektora Rusije, a to će dodatno oslabiti bankarski sistem Rusije, navedeno je u zvaničnom saopštenju EK.

Pored toga, EK je predložila potpunu zabranu rada ruskih i beloruskih drumskih prevoznika, a to bi trebalo drastično da ograniči mogućnosti ruske industrije da dobije ključnu robu. Takođe, predložena je i zabranu izvoza u Rusiju kvantnih računara i naprednih poluprovodnika, kao i osetljivih mašina i transportne opreme. Ove mere sračunate su na degradaciju ruske tehnološke baze i industrijskih kapaciteta.

Pored proširenja zabrane uvoza različitih proizvoda, vrednog 5,5 milijardi evra godišnje, EU će zabraniti učešće ruskih kompanija u javnim nabavkama u državama članicama i isključivanje svake finansijske podrške ruskim javnim telima, da evropski poreski novac ne bi išao u Rusiju u bilo kojem obliku, navedeno je u saopštenju, koje se završava pozdravom: „Slava Ukrajini“.

EU za sada neće zabraniti uvoz ruske nafte, ali je Fon der Lajen najavila da Brisel već radi na pripremi novih sankcija, koje će verovatno uključiti naftu. Politico navodi da su sankcije na uvoz ruske nafte izostale zbog otpora nekoliko evropskih država predvođenih Nemačkom. Ukrajina i nekoliko istočnih zemalja EU zalagale su se za zabranu uvoza nafte iz Rusije.

Ruski analitičari ocenjuju da je Brisel podlegao pritiscima SAD koje su uvele embargo na isporuke nafte, gasa i uglja iz Rusije i to isto je zahtevala od Evrope. Međutim, EU je odlučila da uvede embargo na samo jedan energetski resurs, ugalj. Najavljena morska i kopnena blokada, prema njihovom mišljenju, ima važne izuzetke. I dalje će biti moguć transport poljoprivrednih proizvoda i hrane, kao i energenata morskim i drumskim putem. Zabrana će pogoditi robu široke potrošnje koju Rusija uvozi iz Evrope.

„Potpuno odricanje od isporuke nafte i naftnih derivata iz Rusije teško bi pogodilo i evropsku ekonomiju“, rekao je Sergej Kondratjev, zamenik dirktora ekonomskog odeljenja Instituta za energetiku i finansije u Moskvi. Ipak, zavisnost od ruskog uglja u EU najveća je u Nemačkoj, Poljskoj, Holandiji i Italiji, sa udelom oko 60 odsto, dok Francuska 30 odsto svojih potreba za ugljem namiruje iz Rusije, rekao je Kondratjev, prenosi Vzglyad.

On veruje da će evropske zemlje zamenu za ruski ugalj tražiti u SAD, Australiji i Južnoj Africi, ali da na tim tržištima kao kupci dominiraju Kina i Indija, čije su potrebe za ugljem ogromne. To ujedno znači i da će evropske zemlje skuplje plaćati ugalj, ocenio je Kondratjev. Ugalj je dostigao cenu 400 dolara po toni, iako se do nedavno 100 dolara smatralo relativno viskom cenom. Sankcije se ne odnose na postojeće ugovore za kupoprodaju uglja, a trebalo bi da stupe na snagu za tri meseca.