Da li će Bugarska i Rumunija uzeti deo tranzita Srbiji ulaskom u Šengensku zonu?

Bojan Stanić iz sektora za strateške analize Privredne komore izjavio je za RTS da ulazak Rumunije i Bugarske u Šengensku zonu na Srbiju ne utiče generalno u ekonomskom smislu koliko u bezbednosnom.

Postavlja se, međutim, pitanje da li će, u smislu lakših graničnih procedura, u jednom momentu biti brži tranzit iz centralne Evrope prema Turskoj i Bliskom istoku preko te dve zemlje umesto „geografski povoljnije“ Srbije i Koridora 10, upozorio je Stanić.

Kada je reč o potencijalnom smanjenju tranzita kroz Srbiju, Stanić je ocenio da to u određenom trenutku može da se desi teoretski, ali i da je činjenica da i Srbija napreduje ka Evropskoj uniji.

„Ne mora nužno da postane članica, ali definitivno se radi na približavanju Zapadnog Balkana kroz tu unutrašnju regionalnu integraciju koja bi mogla postati deo zajedničkog tržišta u Evropskoj unijom slično kao što je i EFTA“, smatra Stanić.

U razgovoru za RTS ukazao je da je za Srbiju mnogo značajnija Rumunija nego Bugarska zato što se dosta naših poljoprivrednih proizvoda preko Rumunije plasira dalje u svet, kao i da je njihova poznata luka na obali Crnog mora i na Dunavu, Konstanca, značajno čvorište za transport poljoprivrednih proizvoda.

To se, ističe, odnosi pre svega na kukuruz, pšenicu, proizvode primarne poljoprivrede.

Na pitanje da li Srbija može ekonomski da profitira zbog ovog širenja Šengenske zone u komšiluku, Stanić ocenjuje da se generalno to Srbiju toliko ne tiče u ekonomskom koliko u bezbednosnom smislu.

„Imajući u vidu da će sada biti mnogo ozbiljnije kontrole na granicama Bugarske i Rumunije, a opet mi ostajemo na neki način iza te zavese, iza tog prostora gde se dodiruju te geopolitičke ploče“, zaključio je Stanić u razgovoru za RTS.