Deficit tekućeg računa EU veći od 90 milijardi evra

Tekući račun platnog bilansa Evropske unije zabeležio je u trećem kvartalu 2022. godine deficit od 90,2 milijarde evra (-2,3 odsto BDP-a), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Reč je o smanjenju u odnosu na deficit od 40,3 milijarde evra (-1 procenat BDP-a) iz drugog tromesečja prošle godine, što je pad i u poređenju sa suficitom od 74,3 milijarde evra (+2 odsto BDP) iz trećeg kvartala 2021. godine.

U trećem tromesečju prošle godine povećan je deficit na računu roba na -59,4 milijarde evra, sa -82,5 milijardi evra koliko je bio u drugom kvartalu 2022. godine. Takođe, u istom periodu je smanjen suficit na računu usluga na 39,8 milijardi evra, sa 19 milijardi evra.

Deficit računa primarnog dohotka povećan je na -0,6 milijardi evra, dok je deficit računa sekundarnog dohotka smanjen na -20,1 milijardi evra. U istom periodu, suficit kapitalnog računa pretvorio se u deficit, naime, sa nekadašnjih +89,7 milijardi evra pao je na -7 milijardi evra.

Glavni partneri Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarska

Prema nekonsolidovanim podacima, EU je na tekućim računima sa inostranstvom zabeležila suficit sa Ujedinjenim Kraljevstvom (+57 milijardi evra), Švajcarskom (+21,2 milijarde evra), Kanadom (+9,7 milijardi evra), offshore finansijskim centrima (+7,4 milijarde evra), Hong Kong (+6,2 milijarde evra), Brazil (+4,9 milijardi evra) i Japan (+1,4 milijarde evra).

Deficiti su registrovani na tekućim računima sa Kinom (-69,8 milijardi evra), Rusijom (-24,4 milijarde evra), Sjedinjenim Američkim Državama (-11,5 milijardi evra) i Indijom (-3,4 milijarde evra).

Direktne investicije EU porasle su u trećem kvartalu 2022. godine za 70,1 milijardu evra, a obaveze direktnih investicija su veće za 75,4 milijarde evra. Kao rezultat toga, EU je bila neto primalac direktnih investicija iz ostatka sveta za 5,3 milijarde evra. Istovremeno, neto priliv portfolio investicija bio je 213,5 milijardi evra, dok su ostale investicije zabeležile neto odliv od 88,3 milijarde evra.

Što se tiče ukupnih stanja na tekućem računu država članica EU (unutar i van EU), prema preliminarnim podacima, četrnaest država članica je u trećem tromesečju 2022. godine zabeležilo suficit, a trinaest deficit.

Najveći suficit imale su Nemačka (+19 milijardi evra), Danska (+16,1 milijardi evra), Holandija (+13,9 milijardi evra), Hrvatska (+4,1 milijardi evra), kao i Španija i Švedska (obe po tri milijarde evra).

Najveći deficiti bili su u Francuskoj (-20,4 milijarde evra), Italiji (-9,1 milijardi evra), Rumuniji i Češkoj (obe po -8,6 milijardi evra) i Belgiji (-7,4 milijarde evra).