Devet zemalja protiv zapošljavanja još 2.500 službenika u Evropskoj komisiji

Devet zemalja Evropske unije zatražilo je od Evropske komisije da odustane od plana o zapošljavanju oko 2.500 novih službenika i povećanju administrativnih troškova, u trenutku kada se od država članica traži da smanjuju javnu potrošnju i štede budžetska sredstva.

U pismu upućenom komesaru za budžet Pjotru Serafinu, koje je inicirala Austrija, ministri su pozdravili nameru Komisije da pojednostavi naredni dugoročni budžet EU, poznat kao Višegodišnji finansijski okvir (MFF). Ipak, izrazili su nezadovoljstvo zbog zahteva za dodatnim sredstvima za zapošljavanje i proširenje administracije, prenosi Politico.

Prema njihovim navodima, ukupni trošak zapošljavanja 2.500 novih službenika tokom perioda 2028–2034. iznosio bi oko 1,4 milijarde evra. Ministri smatraju da takav potez nije u skladu sa porukama o racionalizaciji i štednji.

Nemački ministar za evropska pitanja Ginter Krihbaum poručio je da Komisija mora da „oslušne duh vremena“. On je istakao da, dok se govori o jačanju konkurentnosti, smanjenju birokratije i reformama nacionalnih administracija, zahtev za povećanjem broja zaposlenih u evropskim institucijama deluje odvojeno od realnosti.

Pismo su potpisali ministri iz Austrije, Češke, Danske, Nemačke, Estonije, Letonije, Švedske, Finske i Holandije. U njemu se navodi da očekuju od Komisije konkretne i ambiciozne predloge koji će doprineti pregovorima o novom budžetu, uključujući reformu administrativnog sistema EU u skladu sa savremenim izazovima.

Ministri posebno ističu da je predloženo povećanje radnih mesta i rast budžetske stavke za administraciju („heading 4“) u suprotnosti sa ciljevima efikasnosti, uzdržanosti i reformi, kao i da to može narušiti kredibilitet celokupnog predloga budžeta.

Pregovori o novom dugoročnom budžetu EU započeti su nakon što je Komisija u julu 2025. godine predstavila početni predlog. Proces je složen i traje godinama, a u njemu učestvuju EK, Savet EU i Evropski parlament. Paralelno s tim, EK sprovodi i opsežnu internu reformu u cilju pojednostavljenja sopstvenih procedura.

Potpisnici pisma poručuju da bi EK trebalo da primeni iste principe koje traži od država članica. Nacionalne vlade su, kako navode ministri, već sprovele teške reforme, smanjile broj zaposlenih i pokušale da ostvare uštede, često upravo na zahtev Brisela.

Austrijska ministarka za Evropu, integracije i porodicu Klaudija Bauer naglasila je da kredibilitet EK u insistiranju na budžetskoj disciplini zavisi od toga da li i sama poštuje ista pravila. U vreme velikog fiskalnog pritiska na nacionalne budžete, značajno povećanje administrativnih radnih mesta na nivou EU, prema njenim rečima, šalje pogrešnu poruku građanima. Evropska komisija nije želela da komentariše ove navode.