Poslodavce u EU zaposleni košta 30 evra po satu

Prosečni troškovi radne snage u 2022. godini, u okviru cele privrede, procenjeni su na 30,5 evra po satu u Evropskoj uniji i 34,3 evra u evrozoni, što je blagi rast u poređenju sa 2021. godinom kada su iznosili 29 evra i 32,8 evra, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Između država članica EU postoje značajne razlike u ovom parametru, pri čemu su najniži troškovi radne snage po satu zabeleženi u Bugarskoj (8,2 evra) i Rumuniji (9,5 evra), a najviši u Luksemburgu (50,7 evra), Danskoj (46,8 evra) i Belgiji (43,5 evra).

Iz Eurostata podsećaju da se ukupan trošak rada, odnosno ukupni rashod koji poslodavci imaju prilikom zapošljavanja radnika, sastoji od naknada zaposlenima (uključujući plate i dnevnice u novcu i naturi, kao i doprinose poslodavca za socijalno osiguranje), troškova stručne obuke i drugih rashoda kao što su nabavka radne odeće i porezi, sve to umanjeno za eventualno primljene subvencije.

„Troškovi radne snage po satu u industriji su iznosili 30,7 evra u EU i 36,6 evra u zoni evra, a u građevinarstvu 27,3 i 30,8 evra. U sektoru usluga troškovi su bili 30,2 evra u EU i 33,3 evra u evrozoni“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Dve glavne komponente troškova radne snage su plate i dnevnice, kao i troškovi poput doprinosa poslodavaca.

„Učešće troškova van plata u ukupnim troškovima rada za celu privredu iznosilo je 24,8 odsto u EU i 25,5 procenata u evrozoni. Najmanje učešće troškova koji se ne odnose na zarade zabeleženo je u Litvaniji (5,4 odsto) i Rumuniji (5,3 procenata), a najveće u Francuskoj (32 procenata), Švedskoj (31,9 odsto) i Italiji (27,8 procenata).

Prošle godine su troškovi radne snage po satu na nivou cele privrede, izraženi u evrima, porasli za pet odsto u EU i za 4,7 procenata u evrozoni. Unutar evrozone troškovi su porasli u svim državama članicama, a najveći rast od 13,3 odsto evidentiran je u Litvaniji. Slede Irska sa 9,3 procenta i Estonija sa 9,1 odsto.

U državama van zone evra trošak radne snage po satu najviše je porastao u Bugarskoj – više od 15 procenata, zatim Mađarskoj – skoro 14 odsto, Rumuniji (preko 12 procenata) i Poljskoj (blizu 12 odsto). Najmanji rast bio je u Danskoj sa nešto više od dva procenta.

„Većina država članica ukinula je 2022. godine šeme podrške koje su uvedene 2020. i produžene 2021. godine, uvedene da bi se ublažio uticaj pandemije korona virusa na preduzeća i zaposlene. One su se uglavnom sastojale od kratkoročnih radnih aranžmana i privremenih otpuštanja, koje su države u potpunosti ili delimično nadoknadile. Te šeme su generalno evidentirane kao subvencije (ili poreske olakšice) sa negativnim predznakom u komponenti troškova rada koja nije zarada“, obrazložili su iz Eurostata.

Zaključak je prilično jasan – postepeno ukidanje subvencija utiče na rast troškova radne snage.

Cena rada u Srbiji manja od dva evra po satu

Neto minimalna cena rada u Srbiji u 2022. godini iznosila je 201,22 dinara (1,71 evro), dok u 2023. godini iznosi 230 dinara. Minimalna neto zarada na mesečnom nivou prošle godine se kretala od 32.195,20 do 37.024,48 dinara, a bruto od 43.174,32 do 50.063,45 dinara.

Ukupni troškovi poslodavaca za zarade prošle godine su bili između 50.146,98 dinara i 58.148,70 dinara mesečno.

Uz povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2023. godine povećan je i neoporezivi iznos zarade, sa 18.300 na 19.300 dinara, dok je stopa doprinosa za PIO smanjena za 0,5 odsto.

Podsetimo, prema poslednjim podacima RZS-a za 2020. godinu, prosečni troškovi rada po izvršenom času posla u Srbiji iznosili su 816 dinara.