U poslednjem kvartalu zaposlenost u EU stagnirala, najveći rast zabeležen u Hrvatskoj

Prema najnovijim podacima Zavoda za statistiku EU (Eurostat), u četvrtom kvartalu prošle godine u Evropskoj uniji došlo je do rasta zaposlenosti od 0,2 odsto u odnosu na treći kvartal.

Dok je zaposlenost porasla u 12 država članica EU, ostala je stabilna u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj i Rumuniji, a smanjena je u 11 država članica, pri čemu je najveći pad zabeležen u Litvaniji (-1,5 pp), a zatim u Luksemburgu i Danskoj (obe po -0,4 pp).

Najveći rast zaposlenosti zabeležen je u Hrvatskoj i na Malti, a u obe je reč o porastu od po 1,4 pp, zatim Poljskoj od 0,9 pp, kao i u Bugarskoj i Italiji (obe po 0,7 pp).

Eurostat je dao podatak i za Srbiju, koji pokazuje da je za oko 0,3 pp došlo do rasta stope zaposlenosti u našoj zemlji u četvrtom kvartalu prošle godine u odnosu na treći.

U četvrtom kvartalu, u odnosu na treće tromesečje 2022. godine, posao je našlo 3,2 miliona nezaposlenih u Evropskoj uniji, što je 24,5 odsto od svih nezaposlenih u trećem kvartalu prošle godine.

Tokom ovog perioda, 6,7 miliona građana EU (51 procenat), ostalo je nezaposleno. Od svih zaposlenih u trećem tromesečju 2022. godine, 2,5 miliona (1,2 odsto) ostalo je bez posla u četvrtom kvartalu prošle godine.

Od stanovništva EU koje je van radne snage, u trećem tromesečju 2022. godine se 5,2 miliona (4,4 procenta) zaposlilo u četvrtom kvartalu, a 3,7 miliona (3,2 odsto) postalo je nezaposleno.

Godišnji porast troškova rada od skoro šest odsto

U četvrtom kvartalu 2022. godine troškovi rada po satu porasli su za 5,7 odsto u evrozoni i za 5,8 procenata u EU, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, pokazuju podaci Eurostata.

Dve glavne komponente troškova rada su plate i dnevnice, kao i troškovi koji nisu povezani sa platama. U evrozoni, plate i dnevnice po radnom satu porasle su za 5,1 procenat, a u EU za 5,4 procenta.

U četvrtom kvartalu lane su, u poređenju sa istim kvartalom 2021. godine, troškovi rada po satu u evrozoni porasli za 4,4 procenta u industriji, u građevinarstvu za 6,9 odsto i u uslugama za 6,2 procenta.

U EU su troškovi rada po satu porasli za 4,9 odsto u industriji, za 6,8 procenata u građevinarstvu i za 6,3 odsto u uslugama.

Privredne aktivnosti koje su zabeležile najveća godišnja povećanja satnice u EU bile su „Vađenje ruda i kamena“ (rast od više od 10 procenata), „stručne, naučne i tehničke delatnosti“ (povećanje od skoro devet odsto) i „delatnost smeštaja i usluživanja hrane“ (rast od 8,3 procenta).

U četvrtom kvartalu 2022. godine, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, najveći rast troškova satnice za celu privredu zabeležen je u Bugarskoj od 16,5 odsto, Litvaniji od 15,7 procenata i Mađarskoj za 14,9 odsto. Još četiri zemlje članice EU imale su porast veći od 10 procenata: Rumunija (za više od 11 odsto), Slovenija (za blizu 11 procenata), Poljska (za više od 10 odsto) i Estonija (za više od 10 procenata).