Drastičan pad broja poljoprivrednih gazdinstava u EU

U Evropskoj uniji je u 2020. godini bilo 9,1 milion poljoprivrednih gazdinstava. Procena Zavoda za statistiku EU (Eurostat) je da je ovo 5,3 miliona manje nego 2005. godine, što je smanjenje od oko 37 odsto.

Poljoprivredna gazdinstva se, kako se navodi, mogu klasifikovati prema delatnostima koje dominiraju u ostvarivanju njihovih prihoda. Neka to čine kroz različite aktivnosti (mešovita poljoprivreda), dok se druga pretežno bave usevima ili stočarstvom.

Iz Eurostata objašnjavaju i da specijalizovana poljoprivreda podrazumeva da jedna aktivnost unutar poljoprivrednog gazdinstva čini najmanje dve trećine njene ukupne proizvodnje.

Ističe se da je 2020. godine ukupno bilo manje poljoprivrednih gazdinstava u EU nego 2005. godine. Preciznije, bilo je 2,6 miliona manje mešovitih poljoprivrednih gazdinstava, 1,6 miliona manje specijalizovanih za stočarstvo, kao i 0,9 miliona manje gazdinstava za uzgoj useva.

Skoro tri petine, odnosno skoro 60 odsto svih gazdinstava u 2020. godini, bila su kategorisana kao specijalizovana. Nešto više od trećine (34 procenta) je specijalizovano za ratarske kulture, oko petine (22 odsto) za trajne useve, a svega dva procenta za hortikulturu.

Nešto više od petine (22 procenta) farmi u EU su se pretežno bavile stočarstvom, Specijalizacija u mlekarstvu je najčešći tip (pet odsto svih farmi), slede farme za uzgoj i tov goveda, živine i ovaca, koza i ostalu stoku na ispaši (po skoro četiri odsto).

U 2020. godini je u EU nešto manje od petine (19 procenata) svih poljoprivrednih gazdinstava bilo mešovitog tipa, što znači da su imala više useva i/ili stoku, a da nijedna aktivnost nije činila najmanje dve trećine standardne proizvodnje.

Neka gazdinstva, manje od jedan odsto njih, ne mogu da se klasifikuju zato što su po svojoj prirodi samostalna, ili zato što imaju proizvode koji se ne mogu izračunati na standardan način.

U pandemijskoj godini je nešto više od polovine poljoprivrednih površina u EU korišćeno za useve, a oko trećine (33 odsto) za stočarstvo, dok je ostatak pripadao mešovitim poljoprivrednim gazdinstvima (15 procenata).

U mnogim zemljama istočne Evrope kao što su Bugarska (73 odsto), Mađarska (72 procenta) i Rumunija (67 odsto) je visok udeo poljoprivrednih gazdinstava specijalizovanih za useve, kao i u mediteranskim zemljama poput Grčke (74 procenta), Malte (63 odsto) i Hrvatske (61 procenat). Ovo je često ukazivalo na povoljne uslove za uzgoj pojedinih vrsta žitarica, voća i/ili maslina.

Stočarske farme bile su zastupljenije u nekoliko zemalja severozapadne Evrope, kao što su Luksemburg (82 odsto svih farmi), Irska (79 procenata) i Holandija (58 odsto).

Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji je bilo oko 628.000 poljoprivrednih gazdinstava i još 2.000 pravnih lica. Među njima su dominirala mala i srednja gazdinstva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Uprkos svim merama države, broj gazdinstava u Srbiji se do narednog popisa 2018. godine smanjio za 62.000, pa je tako iznosio 566.000.