Duboka podela u EU između protekcionizma i fer trgovine čipovima

Evropska unija bi mogla da ublaži ograničenja državne pomoći za industriju poluprovodnika, nakon poziva Francuske za zauzimanje intervencionističkog pristupa radi prevazilaženja globalne krize snabdevanja.

Evropska komisija, izvršna ruka EU, mogla bi da pristane na novi pristup politike državne pomoći kada se sastane u sredu, što bi moglo da omogući vladama da subvencionišu najsavremenije fabrike čipovima u Evropi, navodi se u nacrtu dokumenta u koji je uvid imao Bloomberg. 

S obzirom na važnost i poteškoće u obezbeđivanju zaliha čipova, komisija „može da predvidi odobravanje javne podrške za popunjavanje mogućih finansijskih nedostataka u uspostavljanju ekosistema za izgradnju velikih evropskih objekata za proizvodnju poluprovodnika, prvih takve vrste“, navodi se u nacrtu.

Nedostatak čipova koji ove godine sputava evropske proizvođače istakao je granice tehnološkog bloka. Kriza lanca snabdevanja je takođe otvorila ogorčenu debatu između većih država članica koje predvodi Francuska pozivajući na veću intervenciju države kako bi pomogla kompanijama da se takmiče sa SAD i Kinom, i onima koji žele da se drže pristupa slobodnog tržišta EU.

Tijeri Breton (Thierry Breton), šef Komisije za unutrašnje tržište, prošle nedelje je označio one koji se protive većem učešću države „naivnim“. Šefica EU za antimonopolska pitanja Margret Vestager (Margrete Vestager), jedna od najistaknutijih zagovornica ograničavanja vladinih intervencija, upozorila je na velike subvencije, rekavši da je „samodovoljnost iluzija“.

Pominjanje „prvih objekata“ je pobeda za Francuze, koji su pozvali blok da izgradi najsavremenije čipove u regionu. Oni koji se protive ovom razvoju insistiraju na tome da sredstva moraju biti usmerena na manje napredne čipove čiji nedostatak je posebno uticao na proizvodnju u Evropi.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) rekla je u ponedeljak da Evropa treba da unapredi svoje istraživanje i proizvodnju čipova, da izgradi proizvodne kapacitete i uspostavi bližu saradnju sa industrijom.

„Povećana evropska proizvodnja čipova je dobra za Evropu, jer to znači manju zavisnost od nekoliko istočnoazijskih zemalja“, rekla je ona tokom posete fabrici naprednih poluprovodnika ASML Holding NV u Ajndhovenu, u Holandiji.

EU će predstaviti Evropski zakon o čipovima u prvoj polovini sledeće godine kao deo svoje strategije za podsticanje proizvodnje poluprovodnika. Jedan od ciljeva biće da se do 2030. godine dostigne 20 odsto globalnog tržišnog udela.

Francuska i Nemačka su bile na čelu zalaganja za izuzeće za podršku evropskim kompanijama protiv američkih i kineskih rivala. Ali oni koji se protive inicijativi kažu da bi ona dala nepravednu prednost većim državama članicama koje imaju više novca za podsticanje nacionalnih kompanija.

Kritičari takođe upozoravaju da bi ublažavanje pravila o državnoj pomoći moglo da potkopa poziciju Evrope u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, gde se u isto vreme trudi da se suprotstavi ogromnim subvencijama koje Kina daje svojim kompanijama.

Šest država članica, uključujući Holandiju, Dansku i Irsku, poslalo je pismo komisiji prošle nedelje, protiveći se da se državno finansiranje koristi za masovnu proizvodnju ili komercijalne aktivnosti.

„Prekomerna i neciljana upotreba“ strateških sredstava za ključne industrije dovela bi do „trke subvencija i nelojalne konkurencije unutar EU“, navodi se u pismu.