EU sasvim zavisna od američke tehnologije

Evropske zemlje smatraju da u narednim godinama neće moći da se oslobode zavisnosti od američkih tehnologija, uprkos sve većoj svesti o strateškim rizicima. Iako Brisel upozorava na problem oslanjanja na američke kompanije, vlade država članica EU priznaju da Evropa ne može brzo da ukloni tu stratešku ranjivost niti da povrati punu pregovaračku moć u odnosima sa Vašingtonom.

Zvaničnici iz više evropskih država ističu da je izgradnja sopstvenog, nezavisnog digitalnog ekosistema izuzetno složen i dugoročan zadatak. Ministar ekonomije Litvanije Edvinas Grikšas naglasio je da potpuno tehnološko razdvajanje od SAD nije ni realan cilj ni nešto što bi bilo u strateškom interesu Evrope. On je dodao da duboka integracija, kao i zajednički bezbednosni prioriteti, čine takav scenario praktično nemogućim u doglednoj budućnosti, prenosi Politico.

Kao zemlje koje su najviše digitalno zavisne od SAD izdvajaju se Irska, Finska i Švedska. Više od dve trećine evropskog cloud tržišta kontrolišu američke kompanije Amazon, Microsoft i Google, dok 74 odsto javnih kompanija u Evropi koristi američke IT servise. Iako postoje evropske alternative, one i dalje zaostaju za američkim rešenjima po obimu, tehnološkoj razvijenosti i stepenu integracije.

Pojedine države, poput Francuske, pokušavaju da smanje zavisnost tako što ograničavaju upotrebu američkih digitalnih servisa u državnoj administraciji i prelaze na domaće platforme za komunikaciju. U Finskoj su nedavno razmatrali scenario potpunog prekida pristupa američkim tehnologijama, kako bi procenili moguće posledice i zaključili da bi takav potez imao veoma ozbiljne i široke negativne efekte.

U baltičkim državama američka tehnološka podrška smatra se ključnim elementom bezbednosti, posebno u kontekstu percepcije pretnje iz Rusije. Predstavnici Estonije i Letonije ističu da SAD ostaju najvažniji partner Evropske unije u oblasti digitalne bezbednosti, a zavisnost od američkih tehnologija vide kao nužnu realnost u postojećim geopolitičkim okolnostima.

U potrazi za alternativom, neke evropske vlade eksperimentišu sa softverom otvorenog koda. Francuska i Holandija, na primer, analiziraju mogućnost razvoja sopstvenih platformi za video komunikaciju i razmenu poruka. Evropska komisija planira da na proleće predstavi paket zakonskih predloga koji se odnose na tehnološki suverenitet, uključujući strategiju razvoja open-source rešenja, ali pojedini evropski poslanici smatraju da politička volja za ozbiljne promene još nije dovoljno snažna.

U međuvremenu, Evropska komisija je odlučila da kazni kompanije Apple i Meta u kontekstu trgovinskih tenzija sa SAD, dok EU razmatra i uvođenje dodatnih mera protiv američkih tehnoloških giganata. Istovremeno, Brisel je privremeno obustavio neke kaznene mere protiv kompanija Apple, Google i Meta, što ukazuje na složen balans između pokušaja jačanja evropske tehnološke nezavisnosti i realne zavisnosti od američkih digitalnih sistema.