Evropa želi da zadrži izbeglice iz Ukrajine kao radnu snagu

Ukrajinske izbeglice u EU imaju više stručne kvalifikacije i obrazovanje od lokalnog stanovništva, a s obzirom na svoje kulturne karakteristike, asimiliraju se bolje i brže od ostalih grupa izbeglica, rezultat je istraživanja u Centru za evropske studije. U kombinaciji sa sve većim nedostatkom kadrova u EU, očigledan je interes evropskih zemalja da zadrže ukrajinske radnike.

Ukrajina trenutno nema jedinstvenu politiku koja bi bila usmerena na rešavanje problema ekonomije i demografske krize. Problem se pogoršava činjenicom da mnoge evropske zemlje imaju suprotne ciljeve u pogledu izbeglica iz Ukrajine.

Na primer Nemačka je odlučila da izbeglicama obezbedi pojednostavljene uslove za dobijanje državljanstva, ali ni druge zemlje sa moćnom ekonomijom nimalo se ne protive prilivu vojno sposobnih ukrajinskih migranata koji su ostali kod njih i podigli njihov BDP, piše Politika.

Karta u jednom pravcu

Prema istraživanju Evropskog saveta za međunarodne odnose, samo deset odsto ispitanika veruje u pobedu Ukrajine. Oko 20 odsto misli da će Rusija pobediti, dok 37 odsto veruje da će se rat završiti nekom vrstom kompromisa. Prevedeno, mnoge pridošlice će ostati tamo gde su stigle.

Broj izbeglica iz Ukrajine sa statusom privremene zaštite u EU nastavlja da raste. U poslednjem mesecu 2023. povećao se za još 37.600 ljudi. Ukrajinski sajt Fokus je istraživao kako se promenio život Ukrajinaca u inostranstvu i da li imaju namere da se vrate u Ukrajinu.

Prema podacima Eurostata, više od 4,31 miliona građana koji su napustili Ukrajinu kao rezultat ruske invazije 24. februara 2022. imalo je privremenu zaštitu u zemljama EU početkom 2024. godine. Najveći broj Ukrajinaca primile su Nemačka (1.251.245 ljudi, 29 odsto od ukupnog broja u EU), Poljska (954.795 osoba, 22,1) i Češka (373.035 osoba, 8,7 procenata).

Ukrajinske izbeglice imaće posebnu zaštitu u Evropskoj uniji najmanje do 4. marta 2025. godine, objavio je Evropski savet.

Od eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba u februaru 2022. godine, Holandija je izdala dozvole za oko 140.000 ukrajinskih izbeglica.

U nemačkom saveznom budžetu za 2024. samo za troškove života radno sposobnih ukrajinskih izbeglica predviđeno je šest milijardi evra. Ovo se isplaćuje kao socijalna pomoć.

Ona iznosi 563 evra mesečno za svaku odraslu osobu koja je prijavljena na birou za zapošljavanje. To je trenutno oko 700.000 od oko 1,1 miliona ukrajinskih izbeglica koje su zvanično registrovane u Nemačkoj.

Ali ima i problema. Na britanskom ostrvu najmanje 15.000 ukrajinskih izbeglica zatražilo je pomoć za beskućnike nakon što su se odnosi sa njihovim britanskim sponzorima prekinuli ili završili, navodi se u izveštaju koji je objavila vlada Ujedinjenog Kraljevstva.

Do januara ove godine, oko 141.000 Ukrajinaca je došlo u Veliku Britaniju u okviru programa „Domovi za Ukrajinu“, gde britanski kućevlasnici dobijaju 350 funti mesečno da prime ukrajinskog državljanina ili porodicu u okviru šestomesečnog ugovora.

Međutim, do kraja avgusta prošle godine, 4.890 ukrajinskih porodica (jedan roditelj i najmanje jedno dete) primljenih u okviru ove šeme ostalo je bez krova nad glavom ili se približilo beskućništvu, naveo je Komitet za javne poslove u izveštaju.

Ukupno 200.000 Ukrajinaca zatražilo je azil u Velikoj Britaniji od februara 2022. godine, a svake nedelje pristiže još oko 400, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se za problem okrivljuje to što odnosi između Ukrajinaca i njihovih britanskih domaćina „pucaju“, kao i to što su domaćini odbili da produže svoje prvobitne šestomesečne ugovore. Međutim, nije precizirano šta je izazvalo pogoršanje odnosa.

Do kraja septembra 2023. Velika Britanija je potrošila 2,1 milijardu funti (2,6 milijardi dolara) na ovu šemu.

Izbeglice iz Ukrajine dobijaju trogodišnje vize za boravak u Velikoj Britaniji. S obzirom na to da prve od ovih viza ističe u martu 2025. godine, vlada je objavila da će omogućiti onima koji su već u Velikoj Britaniji da produže svoje boravišne dozvole za još 18 meseci.

Već su prošle dve godine od tri moguće, a što su Ukrajinci duže u Evropi, to su manje šanse da se vrate kući, pokazuje istraživanje. Izbeglice se prilagođavaju novim uslovima, nalaze posao, deca se navikavaju na nove obrazovne ustanove i nastavu na stranom jeziku. A psiholozi kažu: posle dve godine „novog života“, povratak kući će doživljavati kao novu emigraciju.

Ukrajina je zainteresovana da se njeni građani što pre vrate kući, inače neće imati ko da obnovi zemlju. Stručnjaci kažu da povratak na svakih 100.000 Ukrajinaca svojim domovima povećava BDP za 0,5 odsto, a Ukrajini je ovaj novac potreban više nego ikada.

Dakle, ako se ranije govorilo o povratku u Ukrajinu nakon završetka ratnih dejstava, sada, kada su pojmovi i kriterijumi za završetak rata zamagljeni, ukrajinske vlasti traže način da nateraju izbeglice da se vrate kućama upravo sada. U kijevskim krugovima izraženo je mišljenje da evropske zemlje treba da obustave pomoć ukrajinskim izbeglicama — to će ih podstaći da se vrate u domovinu i podstaći domaću ekonomiju.