Evropska centralna banka još jednom povećala kamatne stope za 75 baznih poena

Evropska centralna banka odlučila je danas da još jednom podigne tri ključne kamatne stope za po 75 baznih poena.

Kako se navodi u saopštenju ECB-a, „ovim trećim velikim povećanjem referentne kamatne stope zaredom Upravni savet je postigao značajan napredak u prilagođavanju monetarne politike, ali guverneri ipak očekuju dalje podizanje kamatnih stopa kako bi se obezbedio blagovremeni povratak inflacije u srednjem roku na ciljani nivo od dva odsto“.

„Upravni savet će buduću putanju referentne kamatne stope zasnivati na projektovanim izgledima za inflaciju i kretanje ekonomije, i prilagođavaće svoj pristup od sastanka do sastanka“, ističu.

Nakon današnjeg povećanja kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće povećane na dva odsto, 2,25 i 1,50 odsto respektivno, od 2. novembra, saopštila je ECB.

„Inflacija je i dalje previsoka i ostaće iznad cilja tokom dužeg perioda. U septembru je inflacija evrozone dostigla 9,9 odsto. Poslednjih meseci rastuće cene energije i hrane, uska grla u snabdevanju i oporavak tražnje posle pandemije doveli su do rasta cenovnih pritisaka i povećanja inflacije. Monetarna politika Saveta guvernera usmerena je na smanjenje podrške tražnji i zaštitu od rizika stalnog pomeranja inflatornih očekivanja naviše“, navodi se u saopštenju Evropske centralne banke.

U skladu sa očekivanjima, bankari u Frankfurtu nisu doneli nove odluke o rasprodaji obveznica iz svog portfelja.

„Upravni savet planira da nastavi da reinvestira, u potpunosti, glavne uplate hartije od vrednosti pod Vanrednim programom kupovine (APP) koje dolaze na naplatu u sledećem periodu. Ovaj program će se svakako zadržati sve gok bude potrebe da se ostvari dovoljna likvidnost i odgovarajući stav po pitanju monetarne politike“, ističu iz ECB.

Podsetimo, Evropska centralna banka je u julu prvi put posle 11 godina podigla ključne kamate za 50 baznih poena, da bi sa ovim trendom nastavila i 8. septembra, kada je podigla tri ključne kamatne stope za po 75 baznih poena. Tako su od 14. septembra kamate na glavne operacije refinansiranja, graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju povećane na 1,25 odsto, 1,50 i 0,75 odsto respektivno.

Prema ocenama ekonomista, talas podizanja kamatnih stopa biće nastavljen, a privrednici i građani moraće da se naviknu na skuplje zaduživanje.

Kamate rastu do drugog kvartala 2023. godine

Komentarišući efekte mera centralnih banaka u borbi protiv inflacije, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ranije je za Biznis.rs rekao da je osnovno usmerenje ka većoj restriktivnosti monetarne politike dobro, ali da je uglavnom bilo zakasnelo, posebno kada je reč o Evropskoj centralnoj banci i Narodnoj banci Srbije.

“Rast kamatnih stopa ima uticaja praktično na sve učesnike u privrednom životu jedne zemlje. Sa višim kamatnim stopama, po pravilu, više će se štedeti, manje će se uzimati krediti. Krediti će poskupeti i za buduće dužnike, ali i za postojeće koji su ugovorili fleksibilne kamatne stope u otplati zajmova”, naveo je on.

Povećanje kamata, prema njegovim rečima, uticaće na rate kredita – za nove zajmove one će biti više, a povećaće se i otplate za postojeće kredite koji su ugovoreni sa fleksibilnom, to jest promenljivom kamatnom stopom.

“Ovakve kamatne stope uglavnom su vezane za euribor, u slučaju deviznih i devizno indeksiranih kredita, i za belibor u slučaju dinarskih kredita. Krediti sa ugovorenom fleksibilnom kamatom sa rastom tržišnih kamatnih stopa imaće postepeni rast iznosa otplata (anuiteta)”, naveo je naš sagovornik.

Branko Živanović, vanredni profesor i šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije (BBA) ocenio je u razgovoru za Biznis.rs da će Evropska centralna banka ići na dalje podizanje kamata, ali umerenim tempom, sve do drugog kvartala naredne godine.

“Evropska centralna banka je sa tim merama prilično zakasnila zbog visoke cene prilagođavanja. Visoka referentna kamatna stopa ECB povukla bi sa sobom visoke kamatne stope komercijalnih banaka i napravila bi veliki problem dužnicima – privredi i stanovništvu, koji bi kredite po tim kamatnim stopama prvo odbijali, a kasnije ne bi mogli da ih vraćaju”, ocenio je Živanović.

Euribor će, prema njegovom mišljenju, nastaviti da raste jer je vezan za repernu stopu ECB-a i za anticikličnu politiku obuzdavanja inflacije na svim poljima, posebno u monetarnom obliku.

“Ne treba sumnjati u to da će krediti da poskupe. Treba biti realan, banke nisu naša državna svojina – one pozajmljuju novac, trenutno im se to ne isplati i sa tim se treba pomiriti. Savet građanstvu je da se uzdrži – tri puta odmeri, nanometrom izmeri i sekirom preseče – ako krajem ove i u narednoj godini želi da ulazi u neka veća kreditna zaduženja, jer nije vreme za to”, istakao je Živanović.

Sa druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić smatra da uticaj euribora na rate dugoročnih kredita zavisi od više faktora, pre svega da li je reč o tek uzetim zajmovima, ili je dužnik na početku ili u drugoj polovini otplate svojih obaveza.

“Korisnici koji su na početku otplate, kao i oni koji tek planiraju da uzmu kredit, u slučaju rasta euribora zabeležiće najveće povećanje jer je udeo kamate u rati najveći kada tek počnete da otplaćujete zajam. Na one koji su već više od 50 odsto svojih obaveza izmirili i nalaze se u u drugoj polovini perioda otplate kredita isto to povećanje euribora mnogo manje će uticati na visinu rate jer se učešće kamate značajno smanjuje nakon prve polovine perioda otplate. Zbog toga ne možemo da govorimo o univerzalnom procentu povećanja jer sve zavisi od situacije do situacije”, ocenio je Đukić.