Evropska centralna banka nastavila istim tempom, kamate veće za 50 baznih poena

Evropska centralna banka odlučila je danas da još jednom podigne tri ključne kamatne stope za po 50 baznih poena, uz predviđanje da će inflacija još dugo ostati previsoka. Kako je istakao Upravni savet, ECB je odlučna u preduzimanju koraka za što skoriji povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva procenta.

Zbog povećane neizvesnosti izuzetno je važan pristup zasnovan na podacima koji Upravni savet primenjuje u donošenju odluka o ključnim kamatnim stopama, i u skladu sa kojim te odluke zavise od njegove ocene inflatornih izgleda na osnovu novih privrednih i finansijskih podataka, dinamike osnovne inflacije i delotvornosti transmisije monetarne politike.

Nakon današnjeg povećanja kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće podignute na 3,50 odsto, 3,75 i 3,00 odsto respektivno, od 22. marta, saopštila je ECB.

Upravni savet pažljivo prati trenutne tržišne napetosti i spreman je da preduzme mere koje budu potrebne kako bi očuvao stabilnost cena i finansijsku stabilnost u evrozoni. Bankarski sektor evrozone otporan je jer ima dobre kapitalne i likvidnosne pozicije. U svakom slučaju, ECB raspolaže instrumentima politike kojima može pružiti podršku likvidnosti financijskog sistema evrozone u slučaju potrebe i očuvati neometanu transmisiju monetarne politike.

„Nove makroekonomske projekcije stručnjaka ECB dovršene su početkom marta, pre pojave novih napetosti na finansijskim tržištima. Zato iz tih napetosti proizlazi dodatna neizvesnost u vezi sa procenama inflacije i rasta u osnovnom scenariju. Pre najnovijeg razvoja događaja kretanje ukupne inflacije u osnovnom scenariju već je revidirano naniže, u prvom redu zbog manjeg doprinosa cena energije u odnosu na prethodna očekivanja. Stručnjaci ECB‑a sada predviđaju da će inflacija iznositi u proseku 5,3 odsto u 2023. godini, 2,9 odsto u 2024. i 2,1 odsto u 2025. Osnovni cenovni pritisci istovremeno su i dalje snažni„, navodi se u saopštenju ECB.

Inflacija bez energije i hrane nastavila je da raste u februaru i stručnjaci Evropske centralne banke očekuju da će u 2023. u proseku iznositi 4,6 odsto, što je više nego što je predviđeno decembarskim projekcijama.

„Predviđa se da će se potom smanjiti na 2,5 odsto u 2024. godini, te na 2,2 procenta u 2025. kako budu slabili pritisci na rast proizašli iz prethodnih šokova na strani ponude i ponovnog otvaranja privrede, te kako se bude povećavao nepovoljan uticaj pooštravanja monetarne politike na potražnju“, ističe Upravni savet.

Osnovne projekcije rasta za 2023. godinu revidirane su naviše na prosečnu stopu od 1,0 odsto zbog smanjenja cena energije i veće otpornosti privrede u teškom međunarodnom okruženju.

Stručnjaci ECB‑a očekuju da će rast potom nastaviti da se povećava, i to do stope od 1,6 odsto u 2024. i 2025. godini, čemu će doprineti snažno tržište rada, jačanje poverenja i oporavak realnih prihoda. No, povećanje stope rasta u 2024. i 2025. slabije je nego što je predviđeno u projekcijama iz decembra zbog pooštravanja monetarne politike, zaključuje se u saopštenju.

Podsetimo, Evropska centralna banka je u julu 2022. godine prvi put posle 11 godina podigla ključne kamate za 50 baznih poena, da bi sa ovim trendom nastavila i u narednim mesecima.