Holanđani žele da znaju zašto plaćaju više od Nemaca za koka-kolu, nutelu i sladoled

U Evropskoj uniji ne postoji jedinstveno tržište, pa tako Holanđani plaćaju 70 odsto više od Nemaca za flašu koka-kole, piše briselski Politico.

Holandska ministarka ekonomije Miki Adrijansens (Micky Adriaansens) smatra da su holandski kupci oštećeni, kao i da Holanđani plaćaju više i za nutelu i sladoled. Ona je istakla da je koka-kola skuplja za jedan evro u Holandiji nego u Nemačkoj i ocenila da je to puno, prenosi NiN.

Prošlogodišnje istraživanje holandskog ministarstva ekonomije pokazalo je da flaša koka-kole od jednog litra košta 1,08 evra u Nemačkoj i 1,83 evra u Holandiji, tegla nutele košta 2,79 evra za nemačke kupce i 3,02 evra za Holanđane, dok je kutija istog sladoleda koštala 3,73 evra u Nemačkoj i 5,22 evra u Holandiji.

Slično je primetio i češki premijer Petr Fijala (Petr Fiala) koji je na društvenoj mreži X napisao da je, na primer, nutela od 750 grama 4,58 evra u Nemačkoj, dok je nutela od 600 grama u češkoj – 6,87 evra.

„Iz perspektive potrošača, ovo ne bi trebalo da se dešava na jedinstvenom tržištu. Naši članovi su veoma zabrinuti zbog cena hrane, posebno u vremenima krize troškova života“, rekla je Vanesa Tarner (Vanessa Turner) iz evropske potrošačke organizacije BEUC.

Kako prenosi Politico, pretpostavlja se da ne može da postoji jedinstveno tržište za hranu kada postoje velike razlike u prihodima širom EU – Bugari, Slovaci i Rumuni imaju jedva trećinu prosečnog raspoloživog prihoda od onih u bogatom Luksemburgu.

Proizvodi se često prodaju po nižoj ceni u siromašnijim zemljama, a donedavno su i te zemlje dobijale manje – manja pakovanja ili lošiji kvalitet, što je problem na koji su se zemlje centralne Evrope oštro žalile u poslednjoj deceniji.

Borba za hranu se sada prebacuje na jedinstveno tržište hrane koja se prodaje na veleprodajnom nivou, ili, kako proizvođači nameravaju, da proizvodi koji se prodaju u jednoj zemlji ostanu u toj zemlji. Njihov cilj može biti da spreče prodavce prehrambenih proizvoda da kupuju proizvode tamo gde je jeftinije da ih preprodaju u bogatijim zemljama, gde bi brendovi mogli da naplate više za njih.

Adrijansens ukazuje na to da su holandski supermarketi ograničeni na kupovinu od određenih veletrgovaca i da ne mogu da kupuju od jeftinijih dobavljača u Nemačkoj.

Holandska ministarka ekonomije rekla je da želi da ode dalje sa „zabranom diskriminacije u EU“ za međusobnu trgovinu koja bi se pozabavila takvim teritorijalnim ograničenjima u snabdevanju.

Adrijansen je dobila podršku osam drugih zemalja na prošlonedeljnom sastanku za nova pravila koja sprečavaju trgovce i prodavce da spreče supermarkete da nabavljaju robu tamo gde je najjeftinija.

Evropsko udruženje brendova kaže da cene nisu jednostavne i odražavaju lokalna pravila i troškove za pakovanje, transport i poreze, a ističu da su trgovci na malo zaduženi za određivanje cene koju potrošači plaćaju i uživanje u tržišnoj moći koja im omogućava da nekim kupcima naplaćuju više.

„Različita pravila i dalje postoje u zemljama koje treba proceniti, kao i različite ekonomske situacije, uključujući kupovnu moć potrošača“, navodi se u saopštenju.