Kompanije u evrozoni oklevaju sa povećanjem cena

Kompanije u evrozoni imaju sve više poteškoća da povećaju cene svojih proizvoda jer su potrošači, opterećeni rastom troškova goriva, postali veoma osetljivi na poskupljenja, pokazalo je istraživanje Evropske centralne banke (ECB). Dodatni pritisak predstavlja sve jača konkurencija kineskih proizvođača, koji nude inovativne proizvode po nižim cenama.

Anketa, sprovedena među 76 velikih kompanija izvan finansijskog sektora, potvrdila je ocenu ECB da se rast cena energenata za sada nije značajnije preneo na širu inflaciju, zarade i dugoročna inflaciona očekivanja. Zato je centralna banka zadržala kamatne stope nepromenjenim, ali je ostavila mogućnost njihovog povećanja u septembru, prenosi Reuters.

Kompanije su u periodu do juna povećavale cene manje nego što su očekivale, a sličan trend predviđaju i za tekući kvartal. Oko 40 odsto ispitanih navelo je da su cene u njihovim sektorima porasle, posebno kod međuproizvoda i transporta, dok su cene petrohemijskih proizvoda skočile između 20 i 30 odsto.

Međutim, firme koje posluju direktno sa potrošačima navode da gotovo da nisu uspele da prenesu više troškove na kupce, jer domaćinstva pažljivo vode računa o potrošnji. Zbog jeftinijeg uvoza iz Azije, cene pojedinih elektronskih proizvoda čak su pale, pa oko 40 odsto kompanija beleži smanjenje profitnih marži.

Prema navodima ECB, trgovci prehrambenim proizvodima primećuju da veći izdaci za gorivo ostavljaju potrošačima manje novca za ostalu kupovinu, zbog čega se sve češće odlučuju za robne marke trgovinskih lanaca umesto poznatih brendova. Istovremeno, razvoj veštačke inteligencije podstiče nova ulaganja, ali evropske proizvodne kompanije sve više investiraju u Aziju i istočnu Evropu, umesto u zemlje evrozone, zbog zabrinutosti za konkurentnost.

Prema anketi ECB, očekivanja u vezi sa inflacijom u evrozoni ostala su uglavnom nepromenjena tokom prethodna tri meseca, a rast cena bi trebalo da počne brže da usporava naredne godine i da se vrati na ciljanih dva odsto tokom 2028. godine.

Inflacija se već mesecima kreće oko tri odsto, pre svega zbog visokih cena energenata, ali većina ekonomista smatra da je rast cena blizu vrhunca i da će se postepeno približavati cilju centralne banke. Anketa pokazuje da se za ovu godinu i dalje očekuje prosečna inflacija od 2,7 odsto, dok je procena za 2027. blago povećana sa 2,1 na 2,2 odsto, pre nego što u 2028. dostigne dva odsto.

Anketa je pokazala i slabije izglede za privredni rast evrozone. Prognoza rasta za ovu godinu smanjena je sa 1,0 na 0,6 odsto, dok je procena za narednu godinu korigovana sa 1,3 na 1,2 odsto, što potvrđuje da se ekonomija i dalje oporavlja sporije nego što se ranije očekivalo.