Milionski grantovi EU namenjeni kulturi ugroženi zbog kašnjenja domaćih zakona

„Nečista krv“, „Južni vetar“, „Trag divljači“  samo su neka od srpskih filmskih ostvarenja koja su podržana novcem Evropske unije kroz program „Kreativna Evropa“. Pravo srpskih produkcija da koriste evropske fondove za razvoj kulture dovedeno je u pitanje, jer se kasni sa izmenama Zakona o elektronskim medijima, piše European Western Balkans, a prenosi Nova Ekonomija. 

Usklađivanje srpske zakonske regulative sa takozvanom audio-vizuelnom direktivom Evropske unije neophodan je uslov za nastavak učešća Srbije u ovom programu značajnom za domaću kinematografiju.

Rok za izmene u ovoj oblasti istekao je još prošle godine, ali je nakon toga produžen do 30. juna ove godine.

Međutim, od tada su autori na nezavisnoj sceni u Srbiji, prvenstveno producenti filmova i TV serija, ostali uskraćeni za informacije o tome hoće li u budućnosti moći da se oslone na fondove u okviru programa „Kreativna Evropa“.

Prema saznanjima portala European Western Balkans, rok je ponovo produžen za šest meseci, što znači da vlasti u Srbiji imaju rok do kraja godine da usvoje pomenuti zakon, koji je još uvek u formi nacrta i čeka javnu raspravu.

„Kreativna Evropa” je program Evropske komisije za podršku audio-vizuelnom sektoru i sektoru kulture, a u njemu Srbija učestvuje od 2014. godine.

Tako je do 2020. godine u ovom pogramu učešće uzelo oko 146 organizacija iz Srbije, u preko 305 projekata, iz kojih je ukupno povučeno preko 12 miliona evra.

Tim novcem u praksi su podržana 23 filmska ostvarenja, prevedeno je 317 knjiga, godinama se održavaju brojni filmski festivali kao što je „Beldocs“ i „Festival evropskog filma Palić“ organizuju studijske posete, brojne radionice.

Program „Kreativna Evropa” obuhvata dva potprograma, „Mediji“ i „Kultura“.

Potprogram medija postiče razvoj audio-vizuelnog i multimedijalnog sektora, dajući podršku razvoju, distribuciji i promociji evropskih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova i televizijskih serija, kao i razvoju i promociji novih medijskih sadržaja i stručnom usavršavanju filmskih profesionalaca.

Prema informacijama do kojih je došao EWB, samo za prve dve godine povučeno je oko tri miliona evra iz potprograma „Mediji”.

Najveći deo Zakona o elektronskim medijima (ZEM) tiče se rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje deo javnosti u Srbiji vidi kao odgovorno za stanje u medijima.

Usklađivanje pravila Srbije sa evropskom audio-vizuelnom direktivom,  samo je jedno od nekolicine pitanja iz ovog zakona koje se ne tiče REM-a.

Profesor Fakulteta političkih nauka i član Radne grupe za izradu nacrta Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski saglasan je da su milionska sredstva iz Evropske unije za razvoj kulture u Srbiji ugrožena zbog nedovoljne političke volje da se reši stanje u elektronskim medijima.

„Niko ne bi smeo da pomisli da je to bilo kakvo uslovljavanje Evropske unije. Radi se o tome da je Srbija u svojim strateškim dokumentima rekla da je opredeljena da unapređuje svoju zakonsku regulativu, ali i praksu, sa evropskom“, kaže Veljanovski i podseća na Medijsku strategiju koju je srpska vlast usvojila u januaru 2020. godine.

On ocenjuje da se može zaključiti i da zbog usporavanja čitavog procesa vlast nije preterano zabrinuta za to što će umetnici ostati bez određenih sredstava, jer to ne bi dobila direktno država nego ljudi iz kreativnih industrija.

Zakon o elektronskim medijima trebalo je da bude završen još u drugom kvartalu 2022. godine.

Bez obzira na obećanja ministra informisanja i telekomunikacija Mihajla Jovanovića iz novembra prošle godine, da bi do marta ove trebalo da bude sačinjen predlog ovog zakona, to se nije dogodilo.

Veljanovski kaže da je u kontaktu sa predstavnicima Ministarstva informisanja i da ima naznaka da će javna rasprava uskoro početi, a da će čitav proces biti završen do kraja godine.

Usvajanje ZEM-a jedna je od izmena na koju se Vlada Srbije obavezala usvajanjem Medijske strategije za period od 2020. do 2025. godine.

Osim ZEM-a, Akcionim planom je predviđeno i usvajanje krovog Zakona o javnom informisanju i medijima kao i Zakona o javnim medijskim servisima.

Nijedan od tri medijska zakona nije usvojen prema „redu vožnje“ iz Akcionog plana za medijsku strategiju, a svi rokovi davno su probijeni.