Najskuplju struju u EU plaćaju Italijani, najjeftiniju Mađari

Očekuje se da cene električne energije u Evropi da ostanu nestabilne do kraja 2025. godine, pri čemu će Italija imati jednu od najviših tarifa među glavnim evropskim ekonomijama. Ovaj trend odražava stalne izazove u energetskom sektoru, uključujući prelazak na obnovljive izvore i uticaj geopolitičkih događaja na lance snabdevanja.

Uprkos naporima da se tržište stabilizuje, cene se i dalje nisu vratile na nivoe pre pandemije, pa u Italiji u septembru 2025. cena struje iznosi 109,47 evra po megavat-satu. Buduće kretanje cena električne energije usko je povezano sa cenom prirodnog gasa, ključne komponente u proizvodnji struje, prenosi Statista.

Holandski TTF fjučersi, koji predstavljaju referentnu cenu prirodnog gasa u Evropi, u julu 2025. su iznosili 33,62 evra po megavat-satu. Dodatnu složenost donosi smanjena proizvodnja u gasnom polju Groningen, kao i veća zavisnost od uvoza, što može doprineti rastu troškova električne energije u državama poput Italije.

Iako su cene električne energije u Evropi i dalje visoke, među državama postoje značajne razlike. Veća zavisnost Evrope od uvoza, posebno nakon geopolitičkih napetosti i odustajanja od ruskog gasa, održava cene višim nego u tržištima sa snažnijom sopstvenom proizvodnjom. Zbog toga će zemlje poput Italije i dalje biti pod pritiskom visokih troškova električne energije, što ih čini posebno ranjivim u okviru šireg evropskog energetskog tržišta.

Prema zvaničnim podacima za prošlu godinu za domaćinstva u EU koja troše između 2.500 i 5.000 kilovat-sati godišnje, cene električne energije u drugoj polovini 2024. bile su najviše u Nemačkoj (0,3943 evra po KWh), Danskoj (0,3763), Irskoj (0,3699) i Belgiji (0,3313). Najniže cene zabeležene su u Mađarskoj (0,1032), Bugarskoj (0,1217) i na Malti (0,1301).

Za nemačka domaćinstva trošak po KWh bio je za 37 procenata viši od prosečne cene u EU, dok su domaćinstva u Mađarskoj, Bugarskoj i na Malti plaćala manje od polovine tog proseka. Prosečna cena struje u EU u drugoj polovini 2024. iznosila je 0,2872 evra po KWh, proračunata na osnovu najnovijih podataka o potrošnji domaćinstava iz 2023. godine.

Cena električne energije za domaćinstva, uključujući poreze, u EU je rasla posle 2021. godine, osim kratkog pada u drugoj polovini 2023.

U prvoj polovini 2024. godine zabeležen je skroman rast od dva odsto u odnosu na prethodnih šest meseci, pa je cena dostigla 0,2889 evra po KWh.

Prosečna cena električne energije za domaćinstva u EU u drugoj polovini 2024. iznosila je 0,287 evra po kWh (sa svim porezima i dažbinama), pokazuju podaci Eurostata. To je za 2,2 odsto manje u odnosu na prvu polovinu 2023. godine, kada je cena od 0,2937 evra po KWh bila najviša ikada zabeležena. Ipak, kada se posmatraju poslednje dve decenije, cene i dalje ostaju na visokom nivou.

Podaci pokazuju da je cena električne energije u Nemačkoj u septembru 2025. godine 75,22 evra po megavat-satu, što znači da se tržište još nije vratilo na nivoe pre pandemije. Proces stabilizacije počeo je tokom 2024. godine, ali pod uticajem niza faktora, povećane potražnje za grejanjem, smanjene proizvodnje energije od vetra i nedostatka vode koji je pogodio hidroelektrane.

Iako su cene u padu u odnosu na rekordne nivoe iz 2022, i dalje su više nego pre krize, što ukazuje na trajne izazove u nemačkom energetskom sektoru, dok se zemlja postepeno preusmerava ka obnovljivim izvorima energije.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Cena distribucije povećana posle četiri godine: Poskupljenje struje povećava inflatorni pritisak