Nemačka se protivi ideji o “pridruženom članstvu” Kanade

Nemačka predvodi grupu država članica Evropske unije koje žele da iz nacrta sporazuma sa Kanadom izbace izraz „pridruženo članstvo“, iako podržavaju produbljivanje međusobnih odnosa. Sporno pitanje moglo bi da optereti pripreme za samit EU i Kanade, koji se održava 29. i 30. oktobra u Montrealu.

Prema navodima diplomata i zvaničnika EU, najmanje osam država ima primedbe na naziv koji je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) predložila u septembru, a koji je iznenadio i kanadsku vladu i evropske prestonice, prenosi Politico.

Neslaganje nije nastalo zbog protivljenja saradnji sa Kanadom, već zbog načina na koji je Brisel zamislio da je predstavi. Nemačka najupornije traži uklanjanje spornog izraza, dok su Francuska, Italija i Belgija takođe izrazile rezerve. Bernd Lange, predsednik Odbora za trgovinu Evropskog parlamenta, podržava bliže veze sa Kanadom, ali smatra da bi naziv „pridruženo članstvo“ trebalo izbegavati jer može da stvori zabunu sa postojećim oblicima odnosa EU sa drugim državama, prenosi Politico.

Vlade koje se protive nazivu smatraju da je Evropska komisija najpre objavila političku ideju, a tek potom počela da razrađuje njeno značenje. Neke su nezadovoljne i zato što Fon der Lajen nije prethodno konsultovala nacionalne vlade.

Jedan diplomata ocenio je da je redosled poteza bio pogrešan, jer je najavljeno nešto što tek treba da dobije konkretan sadržaj. Komisija sada pokušava da u razgovorima sa skeptičnim državama pronađe formulaciju koja bi mogla da bude prihvaćena.

Iza spora oko naziva krije se pitanje kakav bi poseban status Kanada zapravo dobila. Budući da evropski ugovori ograničavaju članstvo u EU na evropske države, Kanada ne može da postane punopravna članica. Predloženi model trebalo bi da omogući bližu saradnju nego što EU ima sa većinom svojih partnera, ali bez formalnog članstva. Za razliku od Velike Britanije, Švajcarske i zemalja Evropskog ekonomskog prostora, Kanada ne traži prvenstveno pristup jedinstvenom tržištu niti prihvatanje četiri slobode kretanja.

Zato se pregovarači zalažu da se najpre usaglase konkretni projekti, a tek potom odluči da li je potrebno sklapati nove ugovore ili pokretati formalne pregovore. Posle samita trebalo bi da počne rad na šest prioritetnih oblasti, a rezultati bi bili razmotreni nakon šest meseci.

Godinu dana kasnije, na narednom samitu u Evropi, dve strane trebalo bi da naprave širu procenu napretka i razmotre da li je Kanada dovoljno produbila saradnju sa EU da bi mogla da dobije predloženi status. Među pokazateljima napretka bili bi punopravno učešće Kanade u evropskim programima Horizont Evropa i Erazmus, saradnja na izgradnji podmorskih kablova, stvaranje zaliha ključnih sirovina i razmatranje ulaganja kanadskih penzionih fondova.

Jedan diplomata rekao je da bi, ukoliko se ti planovi ostvare, Kanada mogla da postane prva pridružena članica EU, ali i da je moguće da taj model nikada ne bude primenjen na neku drugu zemlju. Za sada je, dakle, reč o eksperimentu čiji sadržaj tek treba da bude utvrđen.

Interesovanje za takvo partnerstvo pojačano je promenama u međunarodnim odnosima. Kanada se tradicionalno oslanjala na američko tržište, ali su carine i politički pritisci iz Vašingtona podstakli premijera Marka Karnija da traži nove trgovinske partnere i modernizuje infrastrukturu. To obuhvata i energetske veze, koje su u velikoj meri usmerene prema SAD. Evropska unija, sa svoje strane, želi da ojača odnose sa pouzdanim partnerima dok raste pritisak Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Rusije.

Pored spora o nazivu partnerstva, članice EU nisu usaglašene ni oko pojedinih delova deklaracije. Austrija se protivi pominjanju produbljivanja saradnje sa Kanadom u oblasti nuklearne energije, dok Francuska, Rumunija, Slovačka i neke druge države podržavaju takvu mogućnost. Nacrt dokumenta i dalje je u fazi dorade, a ambasadori članica trebalo bi ponovo da ga razmotre u ponedeljak. Evropski zvaničnici upozoravaju da na više delova teksta još postoje nerešene primedbe.