Neočekivan rast nemačke privrede u prvom kvartalu

Nemačka privreda je uprkos svim krizama početkom godine zabeležila snažniji rast nego što se očekivalo. BDP je u prvom kvartalu porastao 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, računica je Saveznog zavoda za statistiku na osnovu preliminarnih podataka.

Iako je reč samo o minimalnom rastu, očekivanja su bila znatno pesimističnija, ne najmanje zbog rata sa Iranom, prenosi agencija dpa.

I privatna i državna potrošnja bile su u prva tri meseca veće nego u poslednjem kvartalu prošle godine. Tada je privreda porasla za svega 0,2 odsto, navode statističari.

U prvom kvartalu je porastao i izvoz.

„Ovo je bio iznenađujuće dobar početak godine, pogotovo jer su već prvo tromesečje opterećivali previranja oko Grenlanda i rat sa Iranom“, rekao je Sebastijan Vanke (Sebastian Wanke) iz banke KfW.

„Podaci pokazuju da je za nemačku privredu ovo mogla da bude snažna godina. Ostaje nada da će uskoro doći do otvaranja Ormuškog moreuza, kako bi pokretači rasta ponovo mogli da prodišu“, dodao je Vanke.

Rat sa Iranom verovatno će zakočiti osetniji privredni oporavak.

Rast cena nafte i goriva, problemi u lancima snabdevanja i nesigurna izvozna tržišta – nemačka privreda, koja zavisi od uvoza sirovina, snažno oseća posledice rata koji traje od 28. februara.

Ekonomisti kažu da će Nemačka, koja zavisi od uvoza energenata, još dugo osećati posledice sukoba na Bliskom istoku.

Više cene energije, naročito na benzinskim pumpama, opterećuju potrošače i kompanije, što usporava potrošnju i investicije.

Mnogi ekonomisti korigovali su naniže svoje prognoze privrednog rasta za ovu godinu. Vodeći instituti očekuju da će nemačka privreda 2026. porasti za samo 0,6 odsto.

Vlada je još sumornija sa prognozom od 0,5 odsto. Za sledeću godinu očekuje se nešto bolji rezultat – 0,9 odsto.

Pre rata sa Iranom mnogi stručnjaci očekivali su rast od oko jedan odsto ove godine, a neki i više.

Sada se nade u rast tokom 2026. pre svega polažu u infrastrukturnu ofanzivu finansiranu zaduživanjem, kao i u veći broj radnih dana, pošto praznici padaju za vikend.

Velika su očekivanja da će 2027. konjunkturu snažnije podstaći ogromni paket zaduživanja od 500 milijardi evra za infrastrukturu i zaštitu klime, kao i povećani izdaci za odbranu.

Nemačka je prošle godine sa rastom od 0,2 odsto jedva izbegla treću uzastopnu godinu recesije.

Nemačka industrija sve češće investira u inostranstvu, pokazalo je istraživanje Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK): 43 odsto od 1.700 anketiranih kompanija planira ove godine investicije van Nemačke, često kako bi smanjile troškove.

„Preduzeća gube poverenje u uslove poslovanja u Nemačkoj“, upozorio je šef odeljenja za spoljnu trgovinu DIHK Folker Trajer (Volker Treier).