Rastući troškovi energije dostigli u Evropi 1.000 milijardi dolara

Rastući troškovi energije usled rata u Ukrajini koštali su do sada evropske zemlje oko 1.000 milijardi dolara, iako najdublja kriza tek počinje. Posle zime, Evropa će morati da dopuni rezerve gasa uz malo ili nimalo isporuka iz Rusije, što će pojačati potražnju.

Čak i sa više objekata za uvoz tečnog prirodnog gasa, očekuje se da će tržište ostati zatvoreno do 2026. godine, kada bi trebalo da budu dostupni dodatni proizvodni kapaciteti od SAD do Katara, a to verovatno znači da će cene ostati visoke, ocenjuje Bloomberg.

Dok su vlade bile u mogućnosti da pomognu kompanijama i potrošačima da apsorbuju veliki deo uvećanih troškova sa više od 700 milijardi dolara, nezavisni briselski ekonomski tink-tenk Bruegel predviđa da bi vanredno stanje moglo da potraje godinama.

Imajući u vidu da kamatne stope rastu, a da je evropska ekonomija verovatno već u recesiji, podrška koja ublažava teret troškova milionima domaćinstava i preduzećima deluje da je sve manje dostupna. Analitičari zbog toga očekuju da će vladama biti znatno teže da upravljaju krizom iduće godine.

Ogroman evropski račun za obezbeđivanje snabdevanja energijom porastao je do kraja novembra na više od 700 milijardi evra. Oko polovine država članica Evropske unije ima dug koji premašuje dogovorenu granicu od 60 odsto BDP-a.

Prema računici Bloomberga na bazi tržišnih podataka, oko 1.000 milijardi dolara predstavlja suma za plaćanje skuplje energije za potrošače i kompanije, od kojih su neki, ali ne svi, nadoknađeni paketima pomoći. Bruegel ima sličnu procenu, imajući u vidu potražnju i povećanje cena, prema podacima MMF-a.

Zbog ograničenog snabdevanja, od preduzeća i potrošača se traži da smanje potošnju gasa. EU je uspela ove godine da smanji potražnju za gasom za 50 milijardi kubnih metara, ali se i dalje suočava sa potencijalnim nedostatkom od 27 milijardi kubnih metara u idućoj godini, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), uz pretpostavku da će ruske isporuke gasa biti sasvim prekinute i da će se Kina vratiti povećanom uvozu tečnog prirodnog gasa (TPG).

IEA procenila je u oktobru da će prihodi Rusije od izvoza nafte i gasa u zemlje EU opasti za oko 1.000 milijardi dolara do 2030. godine. Moskvu bi toliko trebalo da košta gubitak najvećeg tržišta. Usled oštrih ekonomskih sankcija i logističkih problema takođe treba očekivati pad proizvodnje nafte i gasa u Rusiji, očekuje IEA, prenosi National News.

Uvoz TPG-a u Evropu je na rekordnom nivou, a u Nemačkoj se otvaraju novi plutajući terminali za prijem goriva. Kupovina koje podržavaju vlade, pomogla je Evropi da privuče isporuke koje su ranije bile namenjene Kini, ali sa zahlađenjem u Aziji i potencijalno snažnim ekonomskim oporavkom posle ublažavanja ograničenja protiv širenja zaraze Covid-19, to bi se moglo promeniti.

Kineski uvoz će verovatno porasti za sedam odsto u idućoj u odnosu na tekuću godinu. Istorijski pad potražnje za gasom u Kini ove godine bio je oko pet odsto globalne ponude. Kina nije jedini problem Evrope, jer Japan, najveći uvoznik TPG u ovoj godini razmatra stvaranje strateških rezervi, a vlada najavljuje da će subvencionisati kupovinu.