Realni BDP u 2021. nije rastao samo u tri regiona EU

Realne promene bruto domaćeg proizvoda (BDP) u pojedinačnim regionima Evropske unije kretale su se u 2021. godini od -2,4 odsto u belgijskoj provinciji Valonski Brabant do 16,7 procenata u grčkoj pokrajini Južni Egej u poređenju sa 2020. godinom, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U interaktivnoj mapi Eurostata dostupan je i podatak za Srbiju, po kojem su realne promene BDP-a u 2021. godini u odnosu na pandemijsku godinu iznosile 7,5 odsto.

Realni BDP porastao je u svim regionima EU osim u pomenutoj belgijskoj provinciji, zatim u francuskom Majotu (-0,7 odsto) i austrijskom Tirolu (-0,2 procenta). Regioni sa najvećim rastom BDP-a nakon regije Notio Aigaio u Grčkoj bili su južni region Irske (+16,3 odsto) i Jadranska Hrvatska (+16 procenata).

Irska je u 2021. godini zabeležila najveći rast realnog nivoa BDP-a u poređenju sa nivoom iz 2019. godine, pre pandemije korona virusa. Tri regiona u Irskoj imala su najveći porast BDP-a: južni (+28,4 odsto), istočni i srednji (+15,4 procenta) i severni i zapadni (+14,1 odsto), dok je 79 regiona imalo veći BDP u 2021. nego u 2019. godini.

Korona kriza snažno je uticala na sve regione u EU, i odrazila se i na društvene i na ekonomske pokazatelje u 2020. godini. Stope rasta BDP-a u 2021. godini su, u mnogim slučajevima, obrnuto proporcionalne padu BDP-a u 2020. godini.

Najveći pad BDP-a evidentiran je na Balearskim ostrvima u Španiji (pad od 15 odsto), Algarve u Portugaliji (-13,8 procenata) i Kanarskim Ostrvima u Španiji (-13,4 odsto).

Luksemburg i Južna Irska imali najveći BDP po glavi stanovnika

Regionalni BDP po glavi stanovnika, izražen u nacionalnim standardima kupovne moći (PPS), u 2021. godini kretao se od 28 procenata proseka EU na Majotu (Francuska) do 268 odsto u Luksemburgu.

U izveštaju Eurostata dati su podaci i za regione u Srbiji, pa se tako BDP po glavi stanovnika izražen u PPS kretao od 30 odsto proseka EU u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 32 procenta u Južnoj i Istočnoj Srbiji, do 43 odsto u Vojvodini i 72 procenta u beogradskoj regiji.

Nakon Luksemburga vodeći regioni u ovom smislu bili su Južna Irska (261 procenat proseka EU), Istočna i Centralna Irskoj (239 odsto) i Region glavnog grada Brisela (204 procenata).

„Visok BDP po glavi stanovnika u ovim regionima može se delimično objasniti visokim prilivom radnika koji putuju na posao (Luksemburg i Brisel) i nekim velikim multinacionalnim preduzećima sa sedištem u regionima (Južna, Istočna i Centralna Irska)“, objašnjeno je u izveštaju Eurostata.

Nasuprot tome, posle Majota, najniži BDP po glavi stanovnika imala su tri regiona u Bugarskoj, sa po skoro 40 odsto proseka EU.

BDP evrozone porastao 3,5 odsto u 2022.

U prošloj godini BDP evrozone je na godišnjem nivou porastao za 3,5 procenata, dok je na nivou cele EU porastao 3,6 odsto. U EU je, prema prvim procenama Eurostata, porastao i broj zaposlenih za dva odsto. BDP evrozone je u četvrtom tromesečju lane porastao za 0,1 odsto u odnosu na treći kvartal 2022. godine.

U četvrtom tromesečju lane je broj zaposlenih u evrozoni i u EU u odnosu na isti period prethodne godine porastao za 1,5 procenata, odnosno za 1,3 odsto. U celoj prošloj godini je broj zaposlenih u evrozoni porastao za 2,2 procenta, a u EU za dva odsto.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji je BDP tokom poslednjeg kvartala 2022. godine porastao za 0,4 odsto.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ažurirala je prognoze regionalne ekonomske perspektive i za Srbiju je procenila da je rast BDP-a u prošloj godini iznosio 2,3 procenta, a da će u ovoj godini biti dva odsto. EBRD je procenila da će 2024. godine u Srbiji rast BDP biti 3,5 odsto.