Smanjuje se rizik od rasta cena, očekuje se i lakša zima u pogledu energenata

Početak 2023. godine obeležilo je osećanje izrazitog entuzijazma, bezmalo ushićenja, ali po svoj prilici ovo neće biti godina kakvu je većina posmatrača i investitora očekivala. Iako je naravno još uvek prerano da se izvuku bilo kakvi konačni zaključci, budući da se nalazimo tek na polovini jedne nove situacije, prvih nekoliko meseci 2023. godine su ipak doneli potvrdu nekih stavova, navedeno je na sajtu Coface.

– Inflacija u razvijenim zemljama neće sama od sebe i na bezbolan način pasti na ciljanu vrednost od dva odsto

– Velike centralne banke neće „praviti zaokrete u svojim politikama“ u periodu između sadašnjeg trenutka i kraja godine

– Puko ukidanje zdravstvenih mera zaštite neće omogućiti Kini da preuzme ulogu pokretača svetske privrede

Opipljiva privredna recesija koja je konačno zabeležena i u Nemačkoj na prelasku iz prethodne u tekuću godinu – i u kojoj je ta zemlja još uvek zaglavljena – kao i turbulencije zabeležene u finansijskom sektoru još od početka marta – koje su trenutno obeležje isključivo američkih regionalnih banaka – mogu se dodati na spisak raspršenih iluzija, piše eKapija.

Navedeni primeri služe kao podsetnik na dve najvažnije činjenice koje su učesnici na tržištu prevideli: pristup neograničenim količinama jeftinih energenata je i dalje svakako od suštinske važnosti za funkcionisanje svetskog privrednog sistema, dok monetarna politika mnogo više (i direktno) utiče na procene vrednosti imovine kompanija i finansijsku stabilnost nego na potrošačke cene.

Makroekonomska i finansijska prognoza za period do kraja 2024. ostaje čvrsto vezana za inflatorna kretanja i promene koje će u svoje monetarne politike glavne centralne banke uvesti kao odgovor na njih. Iako će bazna inflacija opadati samo neznatno i postepeno sve dok tržišta rada budu pod opterećenjem, čini se da je rizik od ponovnog rasta cena potrošnih dobara u drugoj polovini godine u opadanju, što se onda može reći i za rizik od daljeg, i svakako preteranog, zatezanja mera monetarne politike.

Obim i priroda oporavka kineske privrede – koji je mnogo slabiji nego što se očekivalo i koji je uglavnom podstaknut sektorom uslužnih delatnosti – zajedno sa rekordnim zalihama prirodnog gasa u Evropi kao i još uvek dobro snabdevenim tržištem nafte, nameću zaključak da će druga polovina 2023. kao i zima 2024. godine biti daleko lakši u pogledu energenata.

To budi nadu u oporavak privrednih aktivnosti u Evropi (najpre u Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu) tokom 2024. godine, što bi trebalo da nadomesti izrazito usporavanje privrednih aktivnosti koje se očekuje u SAD, zbog čega će svetska privreda imati praktično stabilan prosečni rast tokom cele godine (+2,3 odsto, nakon +2,2 odsto iz 2023.).

Prognoze izražavaju malo veću dozu pesimizma od većine drugih prognoza, s obzirom na to da neupitno uzimaju u obzir brojne negativne rizike, među kojima su najizrazitija snabdevanje energentima i kreditiranje, budući da bi bilo kakvi poremećaji unutar ove dve aktivnosti vrlo verovatno doveli do toga da i najoptimističnija očekivanja budu izneverena.

S tim u vezi, unete su izmene u procene rizika, kad su u pitanju zemlje, za 15 zemalja (13 pozitivnih i dve negativne korekcije) kao i u procene rizika sektora za 26 privrednih sektora (13 pozitivnih i 13 negativnih korekcija), čime je naglašeno da se ova prognoza poslovnog rizika značajno popravila, i to u privrednom okruženju koje je, istini za volju, i dalje veoma zahtevno i neizvesno.