Skupo nasleđe nemačke nuklearne ere

Nemačka gašenjem svoje poslednje tri nuklearne elektrane u subotu okončava jednu eru. Međutim, ostaje mnogo pitanja, od mogućih posledica istupanja iz atomske energije po tržište, preko procene isplativosti višedecenijskog projekta, do rešavanja otpada koji će milenijumima ostati opasan.

Nuklearne elektrane su u Nemačkoj struju proizvodile oko 60 godina, a država još nema gde bezbedno da odloži radioaktivni otpad. Koliko su struje za to vreme proizvele nuklearne elektrane i po kojoj ceni? Može li crta već da se podvuče za ocenu – da li se sve to isplatilo?

Prema podacima nemačkog ministarstva privrede, od 1962. do danas u Nemačkoj je bilo aktivno 37 nuklearnih elektrana, uključujući probne. Prva je, 1961. godine, bila probna elektrana Kal u Bavarskoj. U nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, prva nuklearna elektrana je proradila 1966. u Rajnsbergu, piše DPA.

Elektrane u Grondeu, Gundremingenu i Obrighajmu su na mreži bile dugo, po 37 godina. Druga krajnost je nuklearna elektrana Milhajm-Karlih kod Koblenca koja je koštala oko sedam milijardi maraka i u pogonu bila samo 100 dana posle probnog rada. Elektrana na kraju nije dobila sve potrebne dozvole. Elektrane Rajnsberg i Grajfsvald u istočnoj Nemačkoj su kao nebezbedne isključene brzo posle ujedinjenja.

Dakle, nisu sve nuklearne elektrane ušle u pogon. Ona u Kalkaru, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, završena je 1985. ali nikada nije puštena u rad zbog građanskih protesta i upitne bezbednosti. Investicioni promašaj je državu koštao oko sedam milijardi maraka, a danas je na toj lokaciji zabavni park.

Prema podacima Nemačkog udruženja za nuklearnu tehnologiju, domaće atomske elektrane su od 1961. do kraja 2021. proizvele oko 5.560 milijardi kilovat-sati bruto. Za poređenje, prosečan usisivač za sat rada potroši jedan kilovat-sat struje.

Niz godina, nuklearne elektrane su pokrivale oko trećinu proizvodnje struje u Nemačkoj. Postepeno istupanje iz nuklearne energije taj udeo je do prošle godine smanjio na samo 6,4 odsto. Istovremeno, udeo struje iz obnovljivih izvora je dostigao 46,3 odsto, iz uglja 33,3 odsto i prirodnog gasa 11,4 odsto.

Analiza totalnih troškova nuklearne energije u Nemačkoj je toliko zamršena da je problem i državnim stručnim službama. Na primer, do 2007. nema sveobuhvatnih podataka o spoljnim troškovima i tržišnoj ceni struje iz nuklearnih elektrana.

Naučna služba Bundestaga je za 2021. uračunala društvene troškove električne energije – uključujući, na primer, subvencije i moguću ekološku štetu. Prema toj računici, nuklearna struja je sa 37,8 centi za kWh bila apsolutno najskuplja na domaćem tržištu. Struja iz uglja je koštala 23,3-25,6 centi, solarna 22,8, a vetar 8,8-18,5 centi po kWh.

Procenjuje se da nuklerana era iza sebe ostavlja oko 10.500 tona visokoradioaktivnog otpada od gorivnih elemenata. Jedna komisija je 2016. troškove odlaganja nuklearnog otpada procenila na oko 48,8 milijardi evra, ali po cenama iz 2014. vlada još nije odredila mesto za konačno odlaganje visokoradioaktivnog otpada.

Sve u svemu, izgleda da su od nuklearne energije u Nemačkoj korist imale najviše dve generacije, a o zaostalom radioaktivnom otpadu razmišljaće do 33.000 generacija koje dolaze.