Šta predviđa prva strategija EU za jačanje razvoja ostrva i priobalnih područja?

Evropska komisija usvojila je strategije za ostrva i za obalne zajednice, što je prvi put da se utvrđuje koordinisani evropski pristup za podršku tim područjima sa ciljem oslobađanja njihovog dugoročnog potencijala.

Na više od četiri hiljade ostrva u 16 država članica Evropske unije (EU) živi više od 17 miliona ljudi a duž 70 hiljada kilometara duge obale 95 miliona ljudi, pišu Financije.hr.

„U tu svrhu Komisija predlaže dosledan i celovit pristup usmeren na ekonomiju, povezivost, energiju, životnu sredinu, demografiju i bezbednost na integrisan način kako bi se izazovi sa kojima se ta područja suočavaju pretvorili u prilike i trajne prednosti. To uključuje garancije da se njihove specifične potrebe u potpunosti odražavaju u budućim predlozima i da su usklađene sa širim prioritetima EU“, poručili su iz Brisela.

Kako se u strategiji zaključuje, većina ostrva EU deli zajedničke izazove koji utiču na njihovu ekonomsku održivost i kvalitet života, kao što su geografska izolacija, ograničena povezivost, visoki troškovi prevoza i vremena putovanja, mala i rascepkana tržišta, prekomerna zavisnost o turizmu, prekomerna zavisnost o fosilnim gorivima, osetljivost na klimatske promene, demografski pad, nestašica vode, smanjen pristup osnovnim uslugama i drugi dodatni troškovi izolovanosti.

Evropska komisija ocenjuje da su obalne zajednice bogate potencijalom za održivu plavu ekonomiju, ali istovremeno na prvoj liniji klimatskih promena, gubitka morske i obalne bioraznolikosti i zagađenja mora, što utiče na njihovu dugoročnu otpornost i ekonomski rast.

Dodatni pritisci su neuravnotežen turizam, nedostatak cenovno pristupačnog stanovanja i ograničene mogućnosti zapošljavanja, što dovodi do iseljavanja mladih. Namera donošenja strategije je integrisanje potreba ostrva i odražavanje pomenutih izazova u širim politikama EU-a, a temelji se na četiri ključna stuba.

Prvo je ekonomski razvoj, povezivost, konkurentnost i inovacije, što znači podsticanje preduzetništva, diversifikovanih lokalnih ekonomija, održivog turizma i digitalizacije, uz istovremeno uklanjanje nedostataka u povezivosti koji ograničavaju ostrvsku ekonomsku aktivnost i život.

Drugi važan element je energetska bezbednost i zaštita životne sredine kroz ubrzavanje dekarbonizacije i korišćenje energije iz obnovljivih izvora.

Nadalje, radi jačanja zajednice i demografije, važno je jačanje javnih usluga, zdravstvene zaštite, stanovanja, obrazovanja i socijalne uključenosti.

Konačno, treba jačati otpornost na prirodne katastrofe povezane sa klimatskom krizom i pomorskim rizicima.

Države članice se pozivaju da u svoje buduće nacionalne i regionalne planove i partnerstva uključe ciljane mere za razvoj ostrva, uključujući one povezane sa izolovanošću u područjima kao što su povezivost, usluge i infrastruktura. Takođe bi trebale da osmisle instrumente za teritorijalna ulaganja kako bi se promovisale integrisane strategije za ostrva i olakšala bolja saradnja.

Sličan naglasak na konkurentnoj plavoj ekonomiji, prilagodljivosti klimatskim promenama i boljim uslovima za život i rad daje se i u strategiji za priobalne zajednice, koje uključuju kako ribarska sela, tako i velike lučke gradove.

Među ključnim merama su osnaživanje obalnih zajednica u prostornom planiranju, podrška klasterima plave bioekonomije i lancima snabdevanja u obalnim područjima, kao i razvoj sistema sertifikacije za kredite za plavi ugljenik kako bi se stvorile nove mogućnosti za usluge plave ekonomije i prihod za obalne zajednice.

EU, inače, ima čak tri ostrvske zemlje, a to su Kipar, Malta i Irska.

Stanovnici koji žive u priobalnim područjima čine čak 21 odsto ukupne populacije EU.