Svaka peta mlada osoba u Srbiji niti se obrazuje niti ima posao

U Evropskoj uniji u prošloj godini bilo je skoro 12 odsto mladih od 15 do 29 godina koji nisu u obrazovnom sistemu, niti zaposleni ili na obuci (NEET), što ukazuje na smanjenje njihovog broja za 1,4 procentna poena (pp) u poređenju sa 2021. godinom, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U izveštaju Eurostata je naglašeno da je tokom poslednje decenije u EU došlo do značajnog smanjenja udela mladih koji spadaju u NEET kategoriju. Naime, u 2012. godini je u EU zabeležena stopa ove kategorije od 16 procenata, koja je dostigla vrhunac 2013. godine (16,1 odsto), od kada je u konstantnom padu.

Izuzetak je, kako se navodi, nastao 2020. godine, kada je dostigao 13,8 procenata tokom pandemije korona virusa, što je porast sa 12,6 odsto i 2019. godine, ali je od tada nastavio trend pada, dostigavši 11,7 procenata u 2022. godini.

Smanjenje ove stope jedan je od ciljeva Evropskog stuba socijalnih prava (European Pillar of Social Rights je skup od 20 dokumenata koji uređuju oblast tržišta rada i sistem socijalne zaštite). Cilj je da se stopa NEET mladih uzrasta od 15 do 29 godina smanji na devet odsto do 2030. godine.

Jovana Božičković iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) objasnila je za Biznis.rs da su NEET mladi obično oni mladi koji su u riziku pre svega, i mladi koji su nevidiljivi za institucije, zato što se ne nalaze ni u kakvom zvaničnom registru.

„Danas svaka peta mlada osoba kod nas niti je u sistemu obrazovanja, niti je zaposlena, dakle nalazi se van sistema, i taj procenat je u odnosu na EU duplo veći. Mladi koji čine ovu kategoriju obično dolaze iz ruralnih područja. Problematično je što dobar deo takvih mladih ostaje van sistema, odnosno potpuno je nevidljiv, i problem je i u samoj evidenciji“, istakla je naša sagovornica.

Podaci iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je broj mladih ljudi od 15 do 24 godine nastavio i u prošloj godini da se smanjuje. Populacija mladih iznosila je 685.000, odnosno za 9.800 manje nego prethodne godine, a i pored toga je stopa njihove zaposlenosti povećana za svega 0,2 procentna poena. S pozitivne strane, stopa mladih koji nisu zaposleni, koji se ne školuju niti na obuci (NEET) smanjena je za 3,4 procentna poena u odnosu na 2021. godinu, ali je i dalje visokih 13,4 odsto.

Predsednica Upravnog odbora organizacije Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia) Svetlana Kisić naglasila je da Srbija ima konstantno visok procenat NEET mladih, što je, kako kaže, ozbiljan problem zbog negativnih demografskih kretanja kod nas.

„S jedne strane je niža stopa prirodnog priraštaja, raste stopa mortaliteta, te stalno imamo sve manje i manje stanovnika. Pritom, dolazi do nepovoljnog kretanja po stratumima. I taj stratum od 15 do 29 godina bitno je manji nego deset godina ranije, a to je ta neposredna radna snaga na koju možemo da računamo. I u tom stratumu postoji veliki procenat onih koji nisu uključeni u sistem ni na jedan način. Dakle, mi ne koristimo potencijal koji nam je neophodan, a već imamo problem sa radnom snagom, i tek ćemo ga imati“, ocenila je Kisić.

Dodala je da ovakva demografska situacija ukazuje da je u Srbiji sa jedne strane taj segment radne snage sve manji, da raste starost stanovništva, kao i da starije stanovništo zahteva dodatne troškove.

„Sa jedne strane troškove za negu i za zdravstvenu zaštitu, što su dva različita tipa zaštite, i sa druge strane za penzije. Dakle, naša ekonomija će biti opterećena dodatnim troškovima, a istovremeno će imati manji broj onih koji stvaraju prihod“, istakla je Svetlana Kisić.

Holandija ima najmanji NEET udeo

Kada se posmatraju stope NEET za starosnu grupu od 15 do 29 godina, one su poprilično oscilirale po državama, pa se u EU udeo NEET kretao od 4,2 odsto u Holandiji do skoro pet puta većeg udela u Rumuniji (19,8 procenata).

Podaci pokazuju da je u prošloj godini trećina članica EU već bila ispod cilja koji je EU postavila za 2030. godinu od devet odsto, a to su Holandija (4,2 procenta), Švedska (5,7 odsto), Malta (7,2 procenta), Luksemburg (7,4 odsto), Danska (7,9 procenata), Portugalija (8,4 odsto), Slovenija (8,5 procenata), Nemačka (8,6 odsto) i Irska (8,7 procenata). Takođe, podaci Eurostata pokazuju i da se u EU u NEET kategoriji nalazi više mladih žena nego muškaraca. U 2022. godini je 13,1 odsto mladih žena starosti od 15 do 29 godina u EU bilo u NEET kategoriji, dok je odgovarajući udeo među mladićima bio 10,5 procenata.

Najniže stope NEET bile su u Holandiji – za mladiće 3,8 odsto i za mlade žene 4,6 procenata. Nasuprot tome, najviša stopa NEET za muškarce zabeležena je u Italiji (17,7 odsto), dok je najviša za žene zabeležena u Rumuniji (25,4 procenta).

U četiri zemlje EU, udeo mladih žena u NEET kategoriji bio je manji od odgovarajućeg udela muškaraca: Luksemburg (6,9 odsto žena prema 7,9 procenata muškaraca), Finska (8,8 naspram 10,3 odsto), Belgija (9,1 prema 9,3 procenta) i Estonija (9,2 naspram 11,9 odsto).

Poboljšanje situacije kreće od obdaništa

Da bi se situacija popravila, odnosno smanjio broj mladih koji spadaju u NEET kategoriju, Kisić smatra da treba da se radi u delu u kojem deca najčešće isklizavaju iz sistema, a to je jer nemaju uslove da prođu kroz obrazovni sistem kompletno.

„To je problem dece iz siromašnijih grupa, iz manjinskih grupa, i trebalo bi povećati brigu o toj kategoriji dece i u ranoj fazi, dok su u fazi obdaništa, da se smanji razlika koja postoji između dece rođene u ekonomski zaštićenijim porodicama u većim gradovima u odnosu na decu iz socijalno ugroženijih porodica iz manjih sredina“, smatra predsednica Upravnog odbora organizacije Dostignuća mladih u Srbiji.

To se pre svega radi, kako kaže, kada se obuhvate predškolskim obrazovanjem, u obdaništima, a ne u jednoj godini pred upis u školu. Tu se, prema njenim rečima, smanjuju razlike na početku, koje posle deca ne mogu da nadoknade, pa se lošije snalaze u sistemu, i onda ne mogu da dosegnu više nivoe obrazovanja, i iskliznu iz sistema.

„Ako hoćemo neke mere razvojne podrške, treba se pre svega ulagati u razvoj dece, i raditi na zadržavanju porodica, odnosno mladih, pošto odlaze i osnivaju porodice na drugim mestima. Mi neku svoju bazu ugrožavamo. Hoćemo da povećamo natalitet merama tako što se stimuliše rađanje trećeg i četvrtog deteta preko dečjeg dodatka, a taj dečji dodatak se izdvaja iz sredstava za podršku siromašnima, dakle ne novi novac, nego se preraspodeljuje, pa onda oni koji su ugroženi, postaju još ugroženiji“, upozorila je Svetlana Kisić.

Dodala je da ove mere, kako se pokazalo u drugim zemljama tipa našeg dohotka, ne daju rezultate, te treba da imamo usklađene mere socijalne politike, obrazovne politike, strategije razvoja, itd.

Jovana Božičković iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) smatra da treba što pre implementirati program ‘Garancija za mlade’, koji bi predstavljao podršku ovoj grupi mladih (NEET) kada završe svoj obrazovni proces i kada izlaze iz sistema, jer ono što je, kako je ocenila, pre svega njima neophodno, je da steknu veštine kako bi bili zapošljivi.

„S druge strane, treba usvojiti Akcioni plan strategije za mlade, zato što sve što je planirano da se radi u oblasti omladinske politike ne može dok nemamo taj dokument koji je trebalo da bude usvojen do kraja aprila, a što se nije desilo“, zaključila je Božičković.