Istraživanje portala Biznis.rs: investicije u nauku (1)

U Srbiji se sve više ulaže u nauku, ali ukupni izdaci još uvek manji od jednog procenta BDP-a

InovacijeInvesticijeSrbija

6.5.2023 08:01 Autor: Julijana Vincan 9

U Srbiji se sve više ulaže u nauku, ali ukupni izdaci još uvek manji od jednog procenta BDP-a U Srbiji se sve više ulaže u nauku, ali ukupni izdaci još uvek manji od jednog procenta BDP-a
Podaci o ulaganju u nauku, istraživanje i razvoj u Srbiji su ohrabrujući jer pokazuju izvestan rast, iako bi, prema mišljenju stručnjaka, povećanje trebalo da... U Srbiji se sve više ulaže u nauku, ali ukupni izdaci još uvek manji od jednog procenta BDP-a

Podaci o ulaganju u nauku, istraživanje i razvoj u Srbiji su ohrabrujući jer pokazuju izvestan rast, iako bi, prema mišljenju stručnjaka, povećanje trebalo da bude i veće. Ukupni izdaci za naučno-istraživačku i istraživačko-razvojnu delatnost (NIRD) u 2021. godini iznosili su više od 62 milijarde dinara, a njihovo učešće u BDP-u iznosi blizu jedan odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Učešće bruto investicija u ukupnim izdacima za NIRD iznosi sedam procenata, što je rast od dva odsto u odnosu na 2020. godinu, dok je učešće tekućih izdataka iznosilo 93 odsto.

Od svih organizacija koje se bave naučno-istraživačkom i istraživačko-razvojnom delatnošću, nefinansijski sektor je učestvovao sa 52 procenta, visoko obrazovanje sa 31, sektor države sa 16, a neprofitni sektor sa jedan odsto.

U 2021. godini u ovoj delatnosti je bilo 23.977 zaposlenih, od čega je 16.962 istraživača. Učešće žena iznosi 52 odsto, dok je učešće istraživača u ukupnom broju zaposlenih oko 71 odsto i povećano je za dva odsto u odnosu na 2020. godinu.

Fond za nauku kao ključna podrška

Posebnim Zakonom, u sklopu državne strategije institucionalnog, projektnog i kompetitivnog finansiranja naučno-istraživačkih projekata, pre četiri godine osnovan je Fond za nauku. Sredstva za finansiranje programa fonda obezbeđena su kroz budžet Srbije, kao i na osnovu zajedničkog ulaganja Vlade Srbije – Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, zajma Svetske banke i bespovratne finansijske podrške Evropske unije koji čine deo Projekta SAIGE.

Fond za nauku je po osnivanju otvorio osam programa koji su trenutno u različitim fazama realizacije – Promis, Dijaspora, Ideje, Kovid-19, Program razvoja veštačke inteligencije, Identiteti, Prizma i Zeleni program saradnje nauke i privrede. Za ove programe je obezbeđeno 74,5 miliona evra, čime je podržana realizacija 318 naučno-istraživačkih projekata.

„Prema usvojenom planu, Fond će u toku ove godine otvoriti javne pozive za još četiri programa: Promis 2023, Dokaz koncepta, Dijaspora 2023 i Ideje 2023 sa ukupnim budžetom od 33 miliona evra. Sa velikim zadovoljstvom možemo da najavimo da će 8. maja biti otvoren naš deveti program – Promis 2023, vredan četiri miliona evra, koji je namenjen najboljim projektima mladih istraživača i naučnika u ranoj fazi karijere“, istakli su sagovornici Biznis.rs iz Fonda za nauku.

Foto: Rawpixel.com

Zeleni program saradnje nauke i privrede

Nauka ima ključnu ulogu u prevazilaženju brojnih izazova sa kojima se suočava savremeni svet, dok u saradnji sa privredom naučna rešenja mogu da nađu praktičnu primenu u različitim oblastima života. Fond za nauku je tako otvorio Zeleni program saradnje nauke i privrede koji podržava projekte usmerene na smanjenje zagađenja životne sredine.

„Ovaj program finansira primenjena istraživanja u svim naučnim oblastima koja će razvijati patente, tehnička rešenja i druge oblike intelektualne svojine koji će u budućnosti, u saradnji sa privredom, omogućiti razvoj novih proizvoda i usluga. Sa 3,5 miliona evra obezbeđenih kroz budžet Srbije finansira se 20 projekata usmerenih na razvoj rešenja koja će pomoći u smanjenju zagađenja vazduha, vode i zemljišta kroz smanjenje štetnih materija, od organskih zagađivača, preko mikroplastike, pesticida, opasnih hemikalija, teških metala do elektronskog i plastičnog otpada, čime će se doprineti obnovi degradiranih ekosistema. Projekti će biti usmereni i na održivu industriju i razvoj poslovnih modela koji smanjuju zagađenje uz podizanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije štetnih gasova“, navode iz Fonda.

Projekti naučnika koji su podržani kroz Fond razvijaju naučna rešenja koja će u budućnosti naći primenu u svim sferama društva – od industrije, poljoprivrede, medicine, farmacije, energetike, zaštite životne sredine, kulture, razvoja veštačke inteligencije, do rešenja koja će unaprediti naš svakodnevni život.

„Zato će Fond za nauku nastaviti da podržava naučnu izvrsnost i obezbeđuje uslove za kontinuirani razvoj nauke. Selekciju projekata je do sada sprovodilo više od 1.300 nezavisnih međunarodnih evaluatora iz više od 60 država koji su na osnovu kriterijuma izvrsnosti, uticaja i realizacije ocenjivali 2.669 predloga projekata koji su prijavljeni tokom otvorenih javnih poziva za programe Fonda za nauku“, ističu naši sagovornici.

Dodaju da će Fond tokom ove godine otvoriti i program Dokaz koncepta, namenjen testiranju naučnih ideja, hipoteza ili pretpostavki sa mogućnostima komercijalne primene i od značaja za privredni sektor.

Foto: Unsplash.com

Konkurentnost programa Fonda za nauku

Iz Fonda za nauku su naglasili da finansiraju projekte koji su veoma konkurentni. Kažu da na svim pozivima vlada veliko interesovanje, dok se na kraju podrži između 10 i 15 odsto najbolje rangiranih projekata.

„Naša uloga je da osiguramo nezavistan, objektivan i transparentan proces selekcije projekata i ponudimo međunarodne evaluatore koji će odabrati najbolje projekte, bez pritisaka i uticaja na recenzije. Srbija ima sjajne naučnike koji su postigli zapažene rezultate tokom realizacije naučno-istraživačkih projekata koje je podržao Fond. Od 2020. do 2023. godine objavljeno je ukupno 1.685 publikacija u časopisima i na konferencijama. U međunarodnim publikacijama objavljeno je 1.028 radova, od čega 467 radova u vrhunskim međunarodnim časopisima. Takođe, istraživači koji rukovode projektima koje finansira Fond dobijaju prestižne međunarodne nagrade i značajne međunarodne grantove za dalja istraživanja u svojim oblastima“, obrazložili su naši sagovornici.

Istaknuti naučni događaji u Srbiji

Šesnaesti Festival nauke pod sloganom “Novo doba” trebalo je da se održi od 4. do 6. maja na Beogradskom sajmu. Međutim, zbog tragičnih događaja koji su obeležili poslednjih nekoliko dana ovaj važan naučni događaj je odložen.

Svakako je planirano da ovogodišnji Festival nauke ugosti više od 800 učesnika iz Srbije i inostranstva, koji bi u okviru četiri programske celine trebalo da predstave više od 170 naučnih programa.

Još dužu tradiciju ima takmičenje za Najbolju tehnološku inovaciju koje obeležava 19 godina od organizovanja prvog konkursa, čiji je cilj promocija preduzetničkog načina razmišljanja i ponašanja tako što se učesnicima pruža edukativna i finansijska podrška.

Festival nauke / Foto: Oksana Toskić

Do sada su dodeljene nagrade u vrednosti od 99,5 miliona dinara, a osnovano je i 88 preduzeća. Učestvovalo je ukupno 3.305 timova za koje je održano 485 treninga i obuka sa više od 10.100 ljudi. Među njima su bili istraživači, članovi visokotehnoloških kompanija, studenti, inovatori. Napisano je više od 1.200 biznis i marketing planova i poslovnih modela, uz angažman 384 recenzenata.

Koordinator takmičenja za Najbolju tehnološku inovaciju, profesor Dragan Povrenović, kaže za Biznis.rs da je cilj ovog projekta da pronađe u Srbiji ljude koji razvijaju nešto kreativno i novo, što žele da ponude tržištu.

„Inovacije su samo inventivna rešenja koja se mogu naći na tržištu, to su najbolja tehnološka rešenja ponuđena kupcima. Svake godine imamo kampanju u kojoj želimo da okupimo sve te ljude, kroz sredstva javnog informisanja, preko društvenih mreža, javnim tribinama širom Srbije, odnosno direktnim kontaktom od Bujanovca do Sombora i od Zaječara do Prijepolja“, navodi naš sagovornik.

On je naglasio da je ključno ohrabrivanje ljudi da se uopšte pojave na jednom takvom takmičenju, kao i da ono predstavlja veliko obrazovanje ljudi kroz različite vrste obuka. Istakao je da je najvažnije pružanje znanja i uvođenje ljudi u svet preduzetništva.

Najinteresantnije inovacije

Profesor Povrenović izdvojio je nekoliko inovacija koje su posebno interesantne, a prošle su kroz takmičenje NTI.

„Inovacija koju je razvila kompanija Typhoon Hil iz Novog Sada postigla je svetski rezultat, a kod nas su pobedili 2009. godine. Potom imamo inovatora koji je razvio čitav set poljoprivrednih mašina za branje bobičastog voća iz Mladenovca, koji uspeva širom sveta da proda svoje proizvode. Za njega više znaju ljudi u inostranstvu nego oni koji žive u njegovoj neposrednoj blizini“, navodi Povrenović.

Dodaje da je posebno interesantna inovacija koja je pobedila 2019. godine, a vezana je za test na trihinelozu. Nakon toga su, kako je istakao, naučnici iz Instituta za primenu nuklearne energije napravili svoj test za korona virus, koji je postao zvanični državni test. Takođe, naglasio je da je 2020. godine grupa profesorki iz Novog Sada napravila proizvod koji pomaže u suzbijanju problema helikobakterija.

„Neki put je u sve to uključena i vrhunska tehnika, nauka, znanje, ali inovacije mogu biti i jednostavna rešenja koja mogu da naprave i krckalicu za lešnik, sistem za pečenje paprika, seckalicu za granje… Ove godine su prijave bile otvorene do 5. maja za realizovane inovacije, a imali smo i kategorije ‘inovativne ideje’ za srednjoškolce i studente sa rokom do 15. marta. Kategorija ‘inovativno selo’, koju smo prošle godine uveli, odnosi se na sve one koji žive i rade na selu, a imaju neko inovativno rešenje čiji je cilj unapređenje, inoviranje rada, ali i svog mesta“, objašnjava naš sagovornik.

Profesor Povrenović očekuje da će se ove godine prijaviti oko 150 timova.

Kolika su ulaganja u nauku u regionu?

U zemljama okruženja zaključuje se da je potrebno pojačati investiranje u nauku. Takvi su bili i zaključci konferencije „Izazovi naučne i inovacione politike“, koja je održana krajem februara, u kojima se navodi da stanje u crnogorskom naučnom i inovativnom sistemu nije zadovoljavajuće i da su neophodna dodatna ulaganja u nauku, navodi se na sajtu Fondacije PRONA.

Tom prilikom predstavljene su „Analize za primenu nacionalnih programa Crne Gore u oblasti nauke i inovacija“ u kojima se navodi da je ova zemlja tokom 2019. godine u naučno-istraživačku delatnost investirala 0,36 procenata BDP-a, dok je svetski prosek potrošnje za nauku 1,79 odsto BDP-a, a u zemljama Evropske unije 2,02 procenta bruto društvenog proizvoda.

Podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat) pokazuju da se u Hrvatskoj u istraživanje i razvoj godišnje uloži 1,3 odsto BDP-a, dok je prosek EU oko 2,3 procenta. 

Hrvati su tokom 2021. godine na istraživačko-razvojnu delatnost utrošili 5,5 milijardi kuna (oko 730 miliona evra), što je za 15,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, navedeno je na sajtu Državnog zavoda za statistiku Hrvatske.

Od ukupnih sredstava za ovu delatnost najviše je utrošeno u poslovnom sektoru – 46,5 procenata. Sledi visoko obrazovanje sa 32,3 odsto, dok je najmanji udeo otišao u državni i privatni neprofitni sektor – 21,1 procenat.

Podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine pokazuju da ova zemlja iz godine u godinu smanjuje izdvajanja za nauku. Tako se u BiH tokom 2012. godine za istraživanje i razvoj izdvajalo ukupno 0,27 odsto BDP-a, godinu dana kasnije 0,32 procenta, da bi 2018. i 2019. godine investicije u nauku iznosile svega 0,19 procenata BDP-a.

Sutra: Rastu budžeti za razvoj nauke i tehnologije u Evropi i svetu

  • BLIZANAC

    7.5.2023 #1 Author

    Dok se sve više ulaže u nauku, pitam se šta se dešava sa drugim oblastima

    Odgovori

  • ELLA

    7.5.2023 #2 Author

    Nedovoljno je ulaganje u nauku jer je dosta kasno veliki broj najboljih je otišao iz zemlje

    Odgovori

  • SLAVICA

    7.5.2023 #4 Author

    Na “kasikicu”

    Odgovori

  • SABRINA

    7.5.2023 #5 Author

    Očigledno ne dovoljno..

    Odgovori

  • HRKALOVICKA

    7.5.2023 #6 Author

    Obrazovanje, nauka i kultura su na dnu u Srbiji i sve sto se dešava se dešava zbog toga

    Odgovori

    • DUSAN

      7.5.2023 #7 Author

      Evo pomaka makar, ne može se preko noći sve promeniti. Barem da postoji strategija za narednih 10 godina. Videćemo rezultate.

      Odgovori

  • SHALIMAR

    7.5.2023 #8 Author

    Ulaganja u nauku kod nas je na minimumu u odnosu na druge zemlje…

    Odgovori

  • MAJA

    8.5.2023 #9 Author

    Treba mnogo vise

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.