Eurostat prvi put objavio procene o emisiji gasova staklene bašte u EU

U drugom kvartalu 2021. godine emisija gasova staklene bašte u Evropskoj uniji iznosila je 867 miliona tona ekvivalenata ugljen-dioksida (CO2-eq), što je niže od nivoa pre korona krize za bilo koji kvartal, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat). Najniža vrednost ikada zabeležena je u drugom kvartalu 2020. godine, tokom izbijanja pandemije bolesti Covid-19.

Kako je naglašeno, ovo je prvi put da Eurostat objavljuje procene tromesečnih emisija gasova staklene bašte u EU, uključujući analizu emisija prema ekonomskoj aktivnosti. Procene obuhvataju sve kvartale od 2010. godine do drugog tromesečja ove godine. Ovi podaci će se, najavljeno je iz Eurostata, od sada redovno objavljivati u svakom kvartalu.

„Ovo je prvo izdanje kvartalnih procena emisija gasova staklene bašte za EU ikada, što je značajno poboljšanje u pravovremenosti statistike u vezi sa klimatskim promenama i deo je napora Eurostata da pruži što veći i bolji uvid u zelenu tranziciju EU ka cilju da bude kontinent sa nultom emisijom do 2050. godine“, navodi se u izveštaju istraživanja.

Takođe se dodaje da su emisije gasova staklene bašte u drugom kvartalu ove godine porasle za 18 odsto u poređenju sa istim tromesečjem prošle godine, što je slučaj, kako se navodi, uglavnom zbog efekta ekonomskog oporavka nakon oštrog pada aktivnosti u istom kvartalu 2020. godine zbog korona krize.

U drugom kvartalu ove godine, prema podacima Eurostata, privredni sektori odgovorni za većinu emisija gasova staklene bašte bili su proizvodnja i građevinarstvo (34 odsto), snabdevanje električnom energijom (19 procenata), poljoprivreda (14 odsto), transportne usluge (osam procenata) i usluge osim transporta (osam odsto). Domaćinstva su emitovala 101 milion tona CO2-eq za svoj transport (12 procenata) plus 52 miliona tona CO2-eq za grejanje i druge svrhe (šest odsto).

Emisije gasova staklene bašte u drugom tromesečju povećane su u odnosu na isti period prethodne godine u svim sektorima. Emisije domaćinstava za grejanje su povećane za 42 procenta, a za saobraćaj za 25 odsto. Emisije u proizvodnji i građevinarstvu su povećane za 22 procenta, kod transportnih usluga za 18 odsto, u snabdevanju električnom energijom za 17 procenata i kod usluga osim transporta za 13 odsto. Emisije poljoprivrednog sektora ostale su gotovo nepromenjene (+0,2 procenta).

Uprkos efektu ekonomskog oporavka između drugog kvartala 2020. i 2021. godine, dugoročni trend emisije gasova staklene bašte u EU pokazuje stabilno smanjenje.

„Zvanično praćenje klime i izveštavanje prema pravilima Ujedinjenih nacija (UN) pruža godišnje podatke o napretku EU prema svojim ciljevima. Najnoviji podaci utvrđeni u skladu sa pravilima konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) pokazuju da su u 2020. godini domaće emisije gasova staklene bašte u EU27 smanjene za 31 procenat u odnosu na nivoe iz 1990. godine“, ističe se u istraživanju.

Inventar EU priprema Evropska agencija za životnu sredinu u ime Komisije i podnosi ga UNFCCC svakog proleća. Period obuhvaćen inventarom počinje 1990. godine i traje do dve godine pre tekuće (na primer, 2021. godine inventari pokrivaju emisije do 2019. godine).

„Gasovi staklene bašte izazivaju klimatske promene. Takozvana ‘Kjoto korpa (Kyoto basket)’ gasova staklene bašte uključuje ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), azot-oksid (N2O) i fluorisane gasove. Izražavaju se u zajedničkoj jedinici, ekvivalentima ugljen-dioksida (CO2-eq). Od zemalja EU se zahteva da nadgledaju svoja pravila o smanjenju emisija na osnovu međunarodno dogovorenih obaveza u skladu sa smernicama Međudržavnog panela o klimatskim promenama (IPCC)“, navedeno je u izveštaju Eurostata.

Izveštavanje obuhvata emisije sedam gasova staklene bašte iz svih sektora: energetike, industrijskih procesa, korišćenja zemljišta, promene namene zemljišta i šumarstva (LULUCF), otpada, poljoprivrede… EU i države članice podnose godišnje izveštaje UN o svojim emisijama gasova staklene bašte (‘inventari gasova staklene bašte’).

Kada je reč o Srbiji, u Nacionalnoj ekološkoj asocijaciji (NEA) za Biznis.rs je objašnjeno da se u kontekstu emisije gasova staklene bašte, a na osnovu podataka koje prikuplja Nacionalni rergistar izvora zagađivanja pri Agenciji za zaštitu životne sredine, može zaključiti da, kako u periodu od 2016. do 2020. godine, tako ni u 2019. i 2020. godini, za koje postoje podaci, nema promena u emisijama ugljen-dioksida (CO2), kao jednog od primarnih gasova staklene bašte.

„Ukupne emisije iz svih postrojenja u prošloj godini iznose oko 23 miliona kilograma, što je čak i malo povećanje u odnosu na 22,1 milion u 2019. godini. Dominantni doprinos ovim emisijama daje termoenergetski sektor, dakle Elektroprivreda Srbija (EPS) sa 21,8 miliona tona, što je više od 90 odsto ukupnih emisija CO2. Kod drugih gasova, azot-subdioksida (N2O) i metana (CH4) nema stabilnog trenda, čak su prema ovom izvoru emisije metana drastično smanjene u periodu od 2018. do 2020. godine u odnosu na 2017. godinu, dok za azot-subdioksid ovaj izvor pokazuje da su emisije ove materije potpuno prestale u 2020. godini, što svakako izaziva određenju sumnju i zahteva dodatnu proveru zbog nekonzistentnosti podataka“, istakao je Dejan Lekić iz organizacije NEA.