Evropa podeljena oko predloga za ukidanje viza Rusima

Neki opozicioni političari u Nemačkoj zalažu se za zabranu izdavanja šengenskih viza Rusima, a isto zahtevaju i opozicione stranke u Švedskoj. Istovremeno, Grčka i Kipar slede zvaničan stav nemačke vlade i protive se blokiranju izdavanja viza Rusima.

Poslanik Demohrišćanske unije u Evropskom parlemetu Denis Radke (Dennis Radtke) naveo je da je „nepodnošljivo da Rusi idu na odmor u Evropu i da troše novac kao da se ništa nije desilo“, prenosi Bild. Zaustavljanje izdavanja turističkih viza građanima Rusije traže i poslanici Hrišćansko-socijalne unije (SCU), ističući da je reč o „slanju jasnih signala ruskom stanovništvu“.

CDU/SCU frakcija u Bundestagu podržala je zabranu ulaska u Evropu turistima iz Rusije, ali se ipak založila za selektivnu primenu zabrane i stavljanje na „crnu listu“ samo onih osoba koje su povezane sa visokim ruskim zvaničnicima. „Zabrana ulaska Rusima koji nisu odgovorni za događaje u Ukrajini ne bi bila opravdana“, saopštila je frakcija.

Francuska je uz Nemačku do sada odbijala da podrži ideju o zabrani ulaska u EU za sve ruske državljane, za šta se zalažu baltičke i neke centralnoevropske države. Pitanje ukidanja viza Rusima biće na dnevnom redu neformalnog ministarskog sastanka EU u Pragu 30. i 31. avgusta.

Nakon što je finski parlament prošle nedelje znatno otežao izdavanje viza ruskim građanima, švedske opozicione stranke traže da slična mera bude uvedena u Švedskoj. Stokholm još nije javno zauzeo stav u vezi sa zabranom izdavanja šengenskih viza Rusima, prenosi Euroactiv, na poziv Ukrajine.

Švedski demohrišćani traže prihvatanje „finskog modela“, dok Liberalna partija predlaže potpunu zabranu izdavanja turističkih viza ruskim državljanima, po modelu koji prmenjuju baltičke države, Poljska i Češka, ne predviđajući izuzetke. Socijaldemokratska vlada poručila je da bi radije sledili zajedničku odluku EU.

U slučaju usaglašavanja dogovora o zajedničkoj politici izdavanja viza Rusima, verovatno bi bila primenjena komplikovanija i skuplja procedura za izdavanje viza. Švedska vlada zalaže se za zajednički pristup, navodeći kao primer da ruski državljanin koji ne može da dobije vizu od Finske, ipak može da uđe u tu zemlju sa vizom izdatom u nekoj drugoj zemlji EU.

Tokom proteklih nedelja zvaničnici Estonije, Finske, Letonije i Litvanije pokrenuli su ideju zabrane izdavanja viza za Ruse u celoj EU, ali se nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Sholz) izjasnio protiv njihovog predloga. Šolc je naveo da za rat u Ukrajini treba kriviti ruskog predsednika Vladimira Putina, a ne ruski narod.

Kipar, koji je dom velike ruske iseljeničke zajednice, zauzima sličan stav kao Berlin. „Bila bi to odluka u pogrešnom pravcu“, saopštilo je kiparsko Ministarstvo spoljnih poslova. Oko 50.000 Rusa živi u Limasolu, a Rusi su pre rata u Ukrajini činili oko 25 odsto ukupnog broja turista koji su posećivali Kipar.

Takođe, raste broj ruskih, beloruskih i ukrajinskih preduzetnika na Kipru, zainteresovanih uglavnom za IT sektor, prenosi Russia Today. Grčka koja je takođe uvela sankcije Rusiji i slala oružje Ukrajini, ne razmišlja o zabrani izdavanja viza ruskim državljanima. Protiv uvođenja viza je i Portugal, jer je „meta sankcionisanja treba da bude ruska ratna mašinerija, a ne obični ljudi“.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) izjasnio se protiv predloga da se Rusima potpuno zabrani pristup u EU. „To je veoma kontrovezan predlog. Mislim da nije dobra ideja zabraniti ulazak svim Rusima. Moramo da budemo selektivniji“, rekao je Borelj u ponedeljak, prenose Ria Novosti.