Evropljani će raditi sve kraće

Očekivano prosečno trajanje radnog veka za petnaestogodišnjake u Evropskoj uniji (EU) u 2020. godini bilo je 35,7 godina, 0,2 godine manje od proseka za 2019. godinu, pokazalo je istraživanje Kancelarije za statistiku EU (Eurostat). Ovo je prvi put još od 2000. godine da je ova institucija registrovala pad očekivanog prosečnog trajanja radnog veka.

„Na broj godina, za koje ljudi mogu očekivati ​​da će biti radno sposobni ​​(zaposleni ili nezaposleni) tokom svog života, uticala je i korona kriza. Između ostalih, ljudi koji bi bili dostupni za rad i koji bi tražili zaposlenje, možda su odustali od potrage zbog niskih očekivanih prinosa i, prema tome, bili izvan radne snage, smanjujući očekivano trajanje radnog veka“, piše u izveštaju Eurostata.

Kako se dodaje, kada je reč o rodnoj razlici, ona se polako, ali stabilno smanjivala na nivou EU između 2000. i 2020. godine sa 7,1 godine u 2000. godini na 4,8 godine u 2020. godini. Očekivani radni vek žena povećao se za 4,5 godina, a za muškarce je porastao za samo 2,2 godine u istom periodu.

U istraživanju se napominje da su među državama članicama EU najduže očekivano trajanje radnog veka u 2020. godini imale Švedska (42 godine), Holandija (41 godinu) i Danska (40 godina). Statistika pokazuje da su to bile jedine tri države članice EU u kojima je očekivano trajanje radnog veka bilo 40 godina ili više. Potom slede Estonija (39,2 godine), Nemačka (39,1 godinu) i Finska (38,8 godina).

S druge strane, najkraće očekivano trajanje radnog veka Eurostat je zabeležio u Italiji (31,2 godine), a zatim u Grčkoj i Hrvatskoj (obe sa 32,8 godina), Belgiji (33,4 godine) i Bugarskoj (33,5 godina).

Prosečan radni vek u Srbiji u poslednjih 10 godina, na osnovu podataka Eurostata, iznosi 31,9 godina.

Takođe, u Srbiji je mehanizam utvrđivanja starosne granice poslednji put ustanovljen 2014. godine, i još uvek se na svakih pola godine postepeno povećava broj godina koji je potreban da bi zaposleni otišao u penziju. Računa se da će 2032. godine, osim ako u međuvremenu ne dođe do nekog novog pomeranja u skladu sa evropskim i svetskim trendovima, i muškarci i žene moći da odlaze u starosnu penziju sa 65 godina života i minimum 15 godina staža.

Kao i u ostalim državama, i kod nas je održivost penzionog sistema već dugo tema. Recimo, dok su nekada u SRFJ četiri radnika pokrivala troškove penzije jednog penzionera, sada je taj odnos značajno drugačiji. U Srbiji, a slično je i u Hrvatskoj, pet zaposlenih uplaćuje doprinose koji se koriste za jednog penzionera, dok je u Crnoj Gori taj odnos jedan na jedan.

„Sa demografskim starenjem je neminovno postepeno povećanje starosne granice, u skladu sa produženjem životnog veka. Konkretno, u slučaju Srbije je 2014. godine sprovedena poslednja reforma i ne mislim da će u neposrednoj budućnosti biti potrebe za dodatnim povećanjem starosne dobi. Ključno je, međutim, držati se utvrđene formule indeksacije penzija, kako bi se izbegli mogući turbulentni periodi fiskalne destabilizacije, kakve smo imali tokom prethodne decenije“, izjavio je nedavno za Biznis.rs član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

Od 1. januara ove godine važe novi uslovi za odlazak u starosnu i prevremenu penziju. Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena se pomera za dva meseca, pa će tako žene u 2021. godini u starosnu penziju moći da idu sa 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Za muškarce važe isti uslovi kao i 2020. godine, dakle 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.